Весна Јовановић, Љубиша Николић

Стабилност калема рожњаче после ендотелне кератопластике

Увод/Циљ. Технике замене корнеалног ендотела се унапређују. Кључ за адхезију графта и опоравак вида је интерфејс домаћина према калему. Циљ рада био је да се утврди стабилност калема рожњаче код ендотелне кератопластике са свлачењем (ДСЕК) и упореди са стабилношћу калема код ендотелне кератопластике са интактном задњом површином (нДСЕК) на зечијој рожњачи, као и да се испита начин зарастања оперативне ране. Методе. Експеримент је изведен на кунићима соја чинчиле (н = 20), подељеним у две експерименталне групе. У првој групи (десет очију) урађен је ДСЕК, а у другој (десет очију) ендотелна кератопластика без љуштења ендотела. Другог постоперативног дана код свих кунића извршен је покушај хоризонталне дислокације калема помоћу Линдстромовог ролера. Рожњаче су припремљене за светлосну микроскопију. Резултати. Померањем Линдстромовог ролера преко површине рожњаче није било могуће дислоцирати ниједан калем. У ДСЕК групи, на светлосној микроскопији није било запаљења, нити фиброзе на споју строме примаоца и донатора (ДРИ), али је ДРИ био хистолошки уочљив. Такође, уочена је и ретрокорнеална мембрана у два ока. У групи подвргнутој ендотелној кератопластици без свлачења Десцеметове мембране (ДМ), ДМ примаоца је била интактна, без ендотелних ћелија, са добром апозицијом калема, без запаљења или фиброзе, а ретрокорнеална мембрана није уочена. Закључак. Ова студија показује да нема разлике у стабилности калема код ДСЕК, у поређењу са стабилношћу калема код нДСЕК и на зечијим рожњачама. Зарастање ране код оба поступка одвија се стварањем хипоцелуларног ожиљка у обе експерименталне групе.