Kako i kada koristimo kontinuiranu zamenu funkcije bubrega za lečenje akutnog oštećenja bubrega u Srbiji

Uvod/Cilj. Nedostaju jasne smernice u definiciji, dijagnostici i indikacijama za lečenje metodama zamene funkcije bubrega (ZFB). Cilj ove studije bio je da pomogne u kreiranju budućeg kliničkog rada u pogledu poboljšanja ishoda lečenja i smanjenja komplikacija akutnog oštećenja bubrega (AOB) na osnovu aktuelne kliničke prakse. Metode. Sprovedene su anonimne ankete među lekarima različitih specijalnosti. Upitnik je sastavljen u skladu sa standardnom kliničkom praksom. Rezultati. Istraživanje je sprovedeno kao multicentrična web anketa među nefrolozima (46,8%) i lekarima drugih specijalnosti u Srbiji. Uzorak je činilo 119 učesnika, od kojih su 78,9% korektno popunili anketu i bili uključeni u analizu. Većina učesnika je odgovorila da nefrolog ukazuje na potrebu korišćenja (76,8%) i određuje (74,5%) korišćenje kontinurane ZFB (KZFB). Na osnovu kriterijuma Kidney Disease Improving Global Outcomes (KDIGO) 2 „rani” početak KZFB koristilo je 74,5% ispitanika, a 91,5% među njima „kasno” počinju KZFB kod komplikacija povezanih sa AOB ili slabijeg odgovora na konzervativnu terapiju. U odnosu na kliničko iskustvo ispitanika, 74,5% je smatralo da bi „rani” početak KZFB trebalo da bude unutar 12 h, a 56,4% je odgovorilo da je preko 48 h „kasni” početak. Najčešće je korišćena kontinuirana venovenska hemodijafiltracija (37,6%). Većina ispitanika (95,7%) je tokom KZFB koristila heparin kao antikoagulans, sa prosečnim trajanjem filtera kraćim od 24 h (71,3%), dok je najzastupljenija doza dijaliznog efluenta bila 25 mL/kg/h (45,2%). Najčešće komplikacije KZFB bile su hipotenzija (55,3%) i infekcije povezane sa prisustvom katetera (29,8%). Zaključak. Većina ispitanika daje prednost „ranom” početku KZFB. Prema dobijenim podacima u dijagnostici i lečenju AOB neophodna je standardizacija strategije.