Наташа Станковић Недељковић*, Бранислав Тиодоровић†, Бранислава Коцић†, Војислав Ћирић‡, Марко Милојковић§, Хади Wаиси║

Серотипови и резистенција на антибиотике Псеудомонас аеругиноса из брисева рана

Увод/Циљ. Псеудомонас аеругиноса (П. аеругиноса) спада међу најчешће узрочнике инфекција рана након нарушавања интегритета коже или слузокоже. Циљ испитивања била је анализа присуства П. аеругиноса у брисевима рана, затим испитивање осетљивости на антибиотике, одређивање минималне инхибиторне концентрације (МИЦ) антибиотика, испитивање продукције метало-β-лактамаза (МБЛ), серотипизација изолата и анализа резистенције најчешћих серотипова. Методе. Култивисана су 90 амбулантно и 55 болнички узоркованих брисева рана. Брисеви су узимани код болесника са симптомима инфекције рана. Испитивање осетљивости П. аеругиноса вршено је на: меропенем, имипенем, пиперацилин-тазобактам, цефтазидим, цефепим, амикацин, гентамицин, нетилмицин, офлоксацин, ципрофлоксацин и колистин (Химедиа). У аглутинацији П. аеругиноса коришћени су поливалентни и моновалентни серуми (Биорад). Резултати. П. аеругиноса изолован је из 36,55% брисева рана (36,66% рана болничког порекла и 36,36% амбулантног). Изолати су показали највећи степен осетљивости на колистин (100%) и меропенем (93,44%), а најмањи на цефепим (19,54%). Највећи број изолата болничког порекла имао је МИЦ за пиперацилин-тазобактам 12 μг/мЛ (28,57%), а амбулантног 16 μг/мЛ (28,57%). Најчешћи МИЦ за ципрофлоксацин код болничких изолата био је 0,19 μг/мЛ (31,81%), а амбулантних 0,25 μг/мЛ (28,57%). Најчешћи МИЦ за амикацин код изолата болничког порекла био је 6 μг/мЛ (40,9%), а амбулантног 4 μг/мЛ (33,33%). Пет (9,43%) изолата производило је МБЛ. Најприсутнији били су серотипови П11 (22,64%), П6 (15,09%) и П1 (11,32%). Закључак. Није уочена чешћа култивација П. аеругиноса у брисевима рана, нити резистенција на антибиотике код изолата болничког порекла у односу на амбулантне. Анализирани изолати показали су највећи степен осетљивости на колистин и меропенем, а најмањи на цефепим.