Odnos između kvaliteta kognitivnih sposobnosti, simptoma depresije i različitih aspekata snage stiska šake kod starijih osoba

Uvod/Cilj. Tokom procesa normalnog starenja javljaju se promene u kognitivnom i fizičkom funkcionisanju koje ukazuju na moguće zajedničke biološke osnove. Proces starenja često karakterišu smanjenje adaptivnih odgovora, sve veća ranjivost i funkcionalna ograničenja. Cilj rada bio je da se utvrdi povezanost određenih kognitivnih sposobnosti (verbalna sposobnost, prostorna sposobnost, brzina obrade, memorija, verbalna tečnost, divergentno razmišljanje, pamćenje, pažnja, izvršne funkcije, konceptualizacija, orijentacija, računanje), simptoma depresije i različitih dinamometrijskih parametara kontrakcije mišića tokom stiska obe šake – handgrip (HG) u starijoj populaciji. Metode. Ispitivanjem je obuhvaćeno 98 ispitanika, 16 muškog i 82 ženskog pola, starosti od 65 do 85 godina. Neuropsihološka procena uključila je Montrealsku skalu kognicije (MoCA), test frontalnih funkcija (Go/No-Go), testove kategorijalne i fonemske fluentnosti i kratku formu Gerijatrijske skale depresije (GDS-SF). Fizičke mere su procenjivane dinamometrijskim testovima HG i uključivale su: maksimalnu silu (Fmax), maksimalnu brzinu razvijanja sile (RFDmax), vreme statičke izdržljivosti HG ostvareno na 50% maksimalne HG sile (tFmax50%) dominantne (Do) i nedominantne (NDo) ruke. Rezultati. Bolji rezultat na MoCA skali bio je praćen višim vrednostima mišične izdržljivosti dominantne ruke. Veće vrednosti Fmax-a dominantne ruke bile su povezane sa višim vrednostima alterniranog povezivanja brojeva i slova odnosno vizuelnokonstrukcionim sposobnostima (MoCA). Nije nađena korelacija simptoma depresije sa HG parametrima, osim u podgrupi ispitanica. Zaključak. Bolje kognitivne performanse bile su povezane sa većim stepenom mišićne snage HG. Stoga, snaga HG može biti korisno sredstvo u gerijatrijskoj praksi za praćenje stanja ne samo fizičke već i kognitivne funkcije i njihovog opadanja. Veza između nižeg kognitivnog funkcionisanja i nižih vrednosti HG varijabli, naglašava potrebu za povećanom svešću o tome u kliničkoj praksi.