Lipidni profil i zdravstveni značaj najčešće konzumiranih rečnih i morskih riba u populaciji Srbije

Uvod/Cilj. Unos n-3 polinezasićenih masnih kiselina (PMK) je od velike važnosti u prevenciji i tretmanu različitih oboljenja. Generalno posmatrajući, prosečan unos n-3 PMK je obično značajno niži od utvrđenih preporuka. Lipidi riba sadrže masne kiseline n-3 serije od kojih su najvažnije eikozapentaenska (20:5 n-3, EPA) i dokozaheksaenska (20:6 n-3, DHA) masna kiselina. Cilj ove studije bio je odrediti i uporediti lipidni profil i lipidne indekse u 10 različitih vrsta riba dostupnih na tržištu Srbije. Takođe, određen je odnos cene i nutritivne vrednosti odabranih vrsta. Metode. Ispitivane su rečne ribe Dunava iz Beogradskog regiona, dok su morske ribe uglavnom vodile poreklo iz Jadranskog mora. Gasna hromatografija sa jonskim detektorom je korišćena za određivanje masnih kiselina u 40 uzoraka nakon lipidne ekstrakcije. Cost-minimization analiza je korišćena za procenu ekonomske koristi. Rezultati. Morske ribe su imale značajno veće vrednosti za parametar flash lipid quality u odnosu na rečne ribe (p < 0,05). Vrednosti hiperholesterolemijskih masnih kis-elina za grupu rečnih riba [18,70 (17,40‒21,30)] bile su slične vrednostima dobijenim za morske ribe [18,90 (17,55‒22,75)]. Hipoholesterolemijske masne kiseline su takođe pokazale sličan raspon vrednosti za rečne [68.80 (66–70.20)] i morske ribe [68.40 (64.85–73.05)]. Odnos DHA/EPA kretao se od 1,8 za uzorke sardine, do 10 za uzorke tune, što potvrđuje činjenicu da DHA prevazilazi vrednosti za EPA u svim ispitivanim uzorcima. Vrednosti za aterogeni i trombogeni indeks su bile niže od 1 za sve analizirane uzorke. Zaključak. Sardine i skuša su imale najveći sadržaj n-3 PMK i predstavljale su najekonomičniji izvor EPA i DHA. Niske vrednosti za aterogeni i trombogeni indeks ukazuju na potencijalno povoljan zdravstveni efekat ispitivanih vrsta.