Снежана П. Половина*†, Зоран Андјелковић‡, Драган Д. Мицић*†

Нефункционална циста паратироидне жлезде – дијагностичка замка

Увод. Паратиреоидне цисте релативно су ретке и могу да изгледају као колоидно дегенерисани чворови у штитастој жлезди. За паратиреоидне цисте карактеристичан је повишен ниво паратиреоидног хормона (ПТХ) у цистичној течности. Приказ болесника. Приказали смо средовечну жену са палпабилним чвором у левом режњу штитасте жлезде. Ултразвучним прегледном установљена је анехогена, овална промена 40  25 мм. Аспирацијом је добијено 13 мЛ безбојне, бистре течности. ПТХ у цистичној течности био је десетоструко виши у односу на вредност ПТХ у серуму који је био благо повишен, витамин Д снижен, калцијум, фосфор и тиреоидни хормони у границама референтних вредности. Тиреоглобулинска и тиреопероксидазна (ТПО) антитела нису нађена. Сцинтиграфија паратиреоидних жлезда показала је физиолошку дистрибуцију радиофармака. После шест месеци надокнаде Д витамина, налаз ПТХ, Д витамина, калцијума, фосфора и ТСХ у серуму је био у границама референтних вредности. Ови налази указивали су да је описана промена у левом лобусу одговарала нефункционалној цисти паратиреоидне жлезде. Закључак. Овај приказ показује да цистичне лезије у пројекцији штитасте жлезде, танких зидова, са реверберацијом на ултразвучном прегледу, могу да буду паратиреоидне цисте. Приликом аспирације паратиреоидних цисти могућа је хиперкалцемична криза која може да буде животно угрожавајуће стање.