Anatomski visoka podela sedalnog živca i njen klinički značaj

Uvod/Cilj. Sedalni živac (n. ischiadicus) je mešoviti živac koji nastaje u karlici od prednjih grana kičmenih (spinalnih) živaca od L4-S3. Tokom svog puta, n. ischiadicus može da bude podložan pritisku u različitim regionima, a naročito u predelu zgloba kuka od strane piriformnog mišića što prouzrokuje simptome piriformnog sindroma. Visoka podela nerva klinički je značajna zbog toga što ona najčešće ima za posledicu kompresiju nerva, odnosno piriformni sindrom. Cilj rada je bio ispitivanje povezanosti anatomskih parametara karlice sa visinom podele n. ischiadicusa kod oba pola, uz pretpostavku da ispitivani parametri utiču na samu podelu nerva koja se smatra jednim od glavnih uzročnika piriformnog sindroma. Metode. Studija je sprovedena na 28 formalinskih kadavera oba pola na Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Beograd, Srbija) i Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u St Andrews-u (St Andrews, Velika Britanija). Za merenje parametara dimenzija karlice korišćeni su lenjir i kaliper Rezultati. Uočena je statistički značajna razlika u vrednosti bispinalne i bituberalne linije. Visoka podela je pronađena u 58.33% uzoraka muškog pola i 80% uzoraka ženskog pola. Takođe, ustanovljena je statistički značajna razlika u srednjoj vrednosti bituberalne linije između muškog i ženskog pola. Zaključak. Veza između anatomskih parametara karlice sa nivoom podele n. ischiadicusa je potvrđena. Iako bi se na osnovu rezultata moglo pretpostaviti da će osobe sa manjim dimenzijama karlice imati veću verovatnoću da se kod njih razvije piriformni sindrom, trebalo bi uzeti u obzir i druge faktore kao što je biomehanika koja je povezana sa širim uglom m. quadriceps femoris-a („Q angle“) kod žena s posledičnom većom učestalošću piriformnog sindroma.