Individualno-psihološki faktori i percepcija socijalne podrške kod sindroma izgaranja

Uvod/Cilj. Sindrom izgaranja je psihološki fenomen koji nastaje kao odgovor na hronične izvore stresa na radnom mestu. Ovaj sindrom se manifestuje emocionalnom iscrpljenošću, depersonalizacijom i osećajem smanjenog ličnog postignuća. Cilj rada bio je da se ispita povezanost sindroma izgaranja na poslu sa individualno-psihološkim faktorima i socijalnom podrškom kod nastavnika specijalnog i redovnog obrazovanja, kao i da se utvrdi razlika u stepenu izraženosti dimenzija sindroma izgaranja na poslu između grupa nastavnika različitog obrazovnog profila. Metode. U ovoj neeksperimentalnoj, korelacionoj studiji preseka učestvovalo je 317 nastavnika (122 defektologa-nastavnika i 38 nastavnika drugih usmerenja u specijalnim školama za intelektualno ometenu decu i 157 nastavnika iz redovnih osnovnih škola) iz Beograda. U istraživanju su korišćeni: Maslač upitnik sindroma izgaranja (MBI), Upitnik za procenu asertivnosti (A-skala), Rozenbergova skala samopoštovanja (RSS), Skala samoefikasnosti nastavnika (TSES) i Multidimenzionalna skala opažene socijalne podrške (MSPSS). Rezultati. Najveća zastupljenost visokih nivoa izgaranja na poslu zabeležena je na području emocionalne iscrpljenosti i iznosila je 38% kod defektologa, 47% kod nedefektologa u specijalnim školama i 39% kod nastavnika u redovnom obrazovanju. Najznačajniji prediktori sindroma izgaranja defektologa bili su: za emocionalnu iscrpljenost (samopoštovanje, efikasnost upravljanja odeljenjem i radni staž); za depersonalizaciju (samopoštovanje, efikasnost upravljanja odeljenjem i socijalna podrška); za osećaj smanjenog postignuća (asertivnost, efikasno učenje učenika i upravljanje odeljenjem). Najvažniji prediktori izgaranja na poslu nastavnika redovnog obrazovanja bili su: za emocionalnu iscrpljenost (asertivnost, efikasno upravljanje odeljenjem, socijalna podrška i radni staž); za depersonalizaciju (samopoštovanje, efikasno učenje učenika i radni staž); za osećaj smanjenog postignuća (samopoštovanje, efikasno učenje učenika i socijalna podrška). Zaključak. Individualno-psihološki faktori su se izdvojili kao bitan prediktor sindroma izgaranja na poslu u profesiji nastavnika, što ukazuje na značaj ispitivanja uticaja ovih faktora i u drugim profesijama koje se odlikuju specifičnim zahtevima za dubljim emotivnim angažovanjem tokom radnog procesa.