Funkcionalne i histološke promene pankreasa i jetre kod pacova posle akutne i subakutne primene diazinona

Uvod/Cilj. Organofosfatni pesticidi (OP) se intenzivno koriste širom sveta u poljoprivredi i šumarstvu, a njihova primena predstavlja značajan zdravstveni problem kod ljudi i životinja. Cilj ove studije bio je da se ispita mogućnost adaptacije organizma na prolongiranu primenu niskih doza diazinona. Metode. Studija je sprovedena na ukupno 60 pacova muškog pola Vistar soja. Prvih 30 pacova je podeljeno u četiri jednake grupe tretirane diazinonom (n = 6) i kontrolnu grupu (kukuruzno ulje). Diazinon je primenjivan jednokratno peroralno u dozama: 200, 400, 600, 800 mg/kg (jedna doza – jedna grupa). Koncentracija glukoze, aktivnost α-amilaze i relativna aktivnost LDH1-LDH5 izoenzima u krvi, određivani su 24 sata nakon aplikacije. Preostalih 30 pacova je podeljeno u dve jednake diazinon grupe (n = 10) i kontrolnu grupu (kukuruz-no ulje). Prva grupa je tretirana 7 dana, a druga 14 dana sa 55 mg/kg diazinona (1/10 prethodno određene vrednosti LD50). Histopatologija pankreasa i jetre i određivanje relativne aktivnosti LDH izoenzima u krvi urađeni su po završetku oba vremenska perioda. Rezultati. Jednokratna primena rastućih doza diazinona rezultirala je statistički značajnim povećanjem koncentracije glukoze, aktivnosti α-amilaze i LDH izoenzima. Subakutna primena niske doze diazinona indukovala je histopatološke promene u pankreasu manifestovane acinarnom nekrozom, a u jetri promene su se ispoljile u vidu portalnog hepatitisa i multifokalne nekroze. Кumulativne doze diazinona rezultirale su statistički značajno nižom aktivnošću LDH izoenzima u poređenju sa jednokratnom primenom tih doza, što ukazuje na niži stepen oštećenja ćelija posle subakutne primene diazinona. Zaključak. Subakutna primena niske doze diazinona dovodi do različitog stepena adaptacije organa i organskih sistema na toksične efekte izazvane tim organofosfatom.