Prednosti i nedostaci biodentina: zadovoljavajuća mehanička svojstva i radiološka vidljivost koja ne zadovoljava ISO standard

Uvod/Cilj. U stomatologiji, koncept primene inertnih materijala u cilju reparacije tkiva zamenjen je strategijom pronalaženja bioaktivnih materijala koji pozitvno deluju na humana tkiva. Cilj studije bio je karakterizacija fizičko-hemijskih osobina komercijalno dostupnog dentalnog cementa na bazi kalcijum silikata i kalcijum karbonata, biodentina (Septodont, Francuska). Metode. Ispitivanje materijala obuhvatilo je merenja radiografskog kontrasta, skening elektronsku mikroskopiju i radiografsku disperzivnu analizu, kvašenje, Furier-ovu transformocionu infracrvenu spektros-kopiju, čvrstinu, mikro- i nano-poroznost, vremena vezivanja, pH vrednosti i oslobađanja kalcijumovih jona. Ćelije (mezenhimalne stem ćelije kostne srži miša – BMSCs) su uzgajane na površini biodentina sa ciljem da se ispita njegovo ponašanje u biološkim uslovima. Rezultati. Radiološki kontrast cementa (2.8 mm Al) bio je niži od ISO standarda za materijale namenjene punjenju kanala korena. Cement se sastojao od finog praha sa česticama male veličine i oblika koji se iz ovalnog menjao u kockasti nakon potapanja u simuliranu telesnu tečnost. Biodentin je pokazao dobre mikromehaničke osobine i nisku poroznost sa prosečnom veličinom pora 92 μm. Kvašenje (Ca = 41°), oslobađanje jona kalcijuma (0,098 μg/cm²) i pH rastvora gde je čuvan (9.07), pokazali su zadovoljavajuće karakteristike. BMSCs u neposrednom kontaktu sa cementnim česticama zadržale su vijabilnost što je ukazalo na dobru biokompatibilnost biodentina. Zaključak. Biodentin je ispoljio dobre mehaničke i fizičko-hemijske karakteristike, ali bez zadovoljavajućeg radiografskog kontrasta.