Faktori rizika od potencijalnih interakcija između lekova kod bolesnika hospitalizovanih na neurološkom odeljenju

Uvod/Cilj. Lečenje neuroloških bolesti obično zahteva polifarmaciju, pa je važno otkriti potencijalne interakcije između lekova i prepoznati rizik na vreme jer posledice po bolesnika mogu biti ozbiljne. Cilj ove studije bio je da analizira faktore rizika od pojave, kao i broj potencijalnih interakcija između lekova. Metode. U studiju su bila uključena 144 bolesnika hospitalizovana na Odeljenju opšte neurologije Kliničkog centra Kragujevac. Faktori rizika od interakcija ispitivani su multiplom linearnom regresijom. Studija je imala retrospektivni kohortni dizajn. Frakvencija različitih tipova interakcija bila je prepoznata uz pomoć internet proveravača interakcija (Medscape, Epocrates i Micromedex). Rezultati. Broj propisanih lekova, starost bolesnika, vrednost Charlson-ove skale komorbiditeta i propisivanje antidepresiva povećavali su rizik od interakcija na Odeljenju neurologije. Sa druge strane, paralizovanost, broj lekara koji su propisivali lekove po bolesniku, vezanost za postelju na jedan dan hospitalizacije snižavala je verovatnoću za pojavu interakcija između lekova. Broj propisanih lekova po bolesnku [odds ratio (OR) = 1,466 ± 0,250; p = 0,000)] i starost bolesnika (OR = 1,027 ± 0,026; p = 0,041) su povećavali, a broj propisivača po bolesniku (OR = 0,056 ± 0,028; p = 0,016), posebno kod paralizovanih bolesnika (OR = 0,214 ± 0,294; p = 0,007), su smanjili rizik od kontraindikovanih, ozbiljnih, 'koristi alternativu' ili velikih potencijalnih interakcija. Primena antidepresiva povećavala je rizik od nastanka "prati/promeni" interakcija (OR = 1,257 ± 0,726; p = 0.035). Zaključak. Učestalost potencijalnih interakcija između lekova kod neuroloških bolesnika je značajna i povezana je sa godinama života bolesnika, komorbiditetima, brojem propisanih lekova po bolesniku i istovremenom upotrebom antidepresiva.