Prelaz sa konformalne na napredne radioterapijske tehnike u planiranju lečenja obolelih od ginekoloških karcinoma

Uvod/Cilj. Prelaz sa standardnih na visokokonformalne radioterapijske tehnike zahteva implementaciju kompleksne dozimetrije. Cilj rada bio je da se uporede dozimetrijski parametri trodimenzionog konformalnog plana (3DCRT) i lučnog zapreminski modulisanog plana zračenja (VMAT), kao i komplikacije nakon tretmana i veza sa dozimetrijskim parametrima kod bolesnica sa ginekološkim malignitetima. Metode. Ukupno 49 bolesnica sa ginekološkim malignitetima su bile uključene u studiju. Sve bolesnice su bile planirane za 3DCRT terapiju, ali zbog neprihvatljivih doza na organe pod rizikom (OPR), generisani su i isporučeni terapijski planovi u tehnici VMAT/radioterapija sa podesivim intenzitetom zračenja (IMRT) za 21 bolesnicu. Bolesnicama je propisana apsorbovana doza 50,4 Gy/28 frakcija (4 bolesnice) i 45 Gy/25 frakcija (45 bolesnica). Praćene su pokrivenosti planiranog ciljnog volumena (PCV) i doze na OPR. Margine PCV evaluirane su u obe tehnike prema formuli Van Herka. Rezultati. Kriterijumi ICRU 83 bili su ispunjeni u svim 3DCRT/VMAT/IMRT planovima i pokazali su optimalnu pokrivenost PCV. Doze od V45Gy na tankim crevima u IMRT/VMAT planovima bile su skoro četiri puta manje zapremine nego one u 3DCRT planovima (srednja vrednost zapremine obuhvaćene 45 Gy izodozom u IMRT/VMAT planu bila je 49,4 cm3, dok je u 3DCRT planu iznosila 211,6 cm3. U slučaju glave femura zabeleženo je značajno smanjenje doze V30Gy (10,8% vs. 33,1% kod 3DCRT) i smanjenje srednje doze u slučaju IMRT/VMAT planova (30,4 Gy vs. 23,6 Gy u 3DCRT). Rektum je u IMRT/VMAT planovima primio značajno manju dozu V30Gy (79,5% vs. 95,2% u 3DCRT). Bešika je bila bolje sačuvana u VMAT planu V40Gy (51% vs. 91% kod 3DCRT), ali su maksimalne doze veće kod VMAT planova nego kod 3DCRT (50,1 Gy Gy vs. 48,1). Za sve OPR registrovana je statistički značajna razlika (p ˂ 0,05) između dve tehnike. Toksičnosti koje su praćene i kod 3DCRT i kod VMAT bolesnica bile su uglavnom, radijacioni cistitis i enteritis. Bolesnice lečene 3DCRT oporavljale su se duže od posledica zračenja. Indeks homogenosti bio je 0,11 za VMAT i 0,09 za 3DCRT planove. Zaključak. Analiza dozimetrijskih parametara otkrila je značajne razlike između doza na zdrava tkiva u 3DCRT i VMAT planovima, što potvrđuje neophodnost implementacije naprednijih tehnika zračenja za što veći broj radikalno lečenih bolesnika.