Uticaj različitih materijala koji oblažu hidroksiapatit koštanog nosača na uspeh regeneracije koštanih defekta kalvarije zeca: histomorfometrijska i histološka analiza

Uvod/Cilj. Materijali koji se u današnje vreme koriste za nadoknadu koštanog tkiva ne dovode do kompletne regeneracije, zbog čega se ispituju novi. Uprkos mnogobrojnim pokušajima da se poboljša regeneracija koštanog tkiva, još uvek nije pronađen materijal koji ispunjava sve kriterijume. Cilj rada bio je da se utvrdi uticaj poli(laktid-ko-glikolida) (PLGA) i polietilenimina (PEI), kao premaza za oblaganje hidroksiapatita (HAP), na regenerativni potencijal koštanog tkiva u defektu kalvarije zeca. Metode. Kod 19 zečeva „zrelog” skeleta načinjeni su defekti kalvarije dijametra 6 mm. Defekti su potom ispunjeni jednim od sledećih materijala: HAP obložen PLGA (HAP + PLGA), HAP obložen PEI (HAP + PEI) i goveđi HAP – Bio-Oss® (pozitivna kontrola). Prazni defekti su predstavljali negativnu kontrolu. Inflamacijska reakcija tkiva domaćina je ispitana histološkom analizom. Formiranje nove kosti je procenjivano histomorfometrijskom analizom. Analizirani su uzorci dobijeni 3, 6 i 9 nedelja nakon implantacije. Rezultati. Tri nedelje nakon implantacije, uočena je tendencija boljeg zarastanja u HAP + PLGA grupi, bez statistički značajne razlike između ispitivanih grupa (p > 0.05). Međutim, 6 i 9 nedelja nakon implantacije, primećeno je značajno formiranje koštanog tkiva u korist HAP + PLGA grupe (p < 0,05). Oblaganje HAP sa PLGA dovelo je do boljeg koštanog zarastanja u poređenju sa HAP+PEI i Bio-Oss®. Zaključak. U pogledu stimulisanja osteogeneze u rekonstruktivnoj hirurgiji kostiju, PLGA je pokazao veći potencijal prekrivanja defekta od PEI.