Sindrom sagorevanja i strategije za suočavanje sa stresom kod budućih zdravstvenih radnika: pristup zasnovan na modeliranju strukturnih jednačina

Uvod/Cilj. U cilju smanjenja rizika od pojave sindroma sagorevanja (SS) kod zdravstvenih radnika, važno je identifikovati faktore koji doprinose njegovom razvoju još tokom njihovog školovanja. Cilj rada bio je da se predloži model za utvrđivanje povezanosti između različitih strategija za suočavanje sa stresom, koje koriste učenici srednje medicinske škole i studenti medicine, sa SS. Metode. Studijom je obuhvaćeno ukupno 164 učenika Srednje medicinske škole (80,5% ženskog i 19,5% muškog pola) i 344 studenta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Srbija (76,9% ženskog i 23,1% muškog pola). Model za ispitivanje veze između strategija za suočavanje sa stresom (merene skalom „Brief COPE“) i SS merenog skalom The Copenhagen Burnout Inventory-student version (CBI-S) testiran je upotrebom modeliranja strukturnih jednačina. Rezultati. Pri suočavanju sa stresom, učenici Srednje medicinske škole koristili su Prihvatanje, Ventiliranje, Bihevioralno neangažovanje i Planiranje, koje su im povećavali SS, a nisu koristili nijednu strategiju za pomaganje u smanjenju SS. Kod suočavanja sa stresom, studenti Medicinskog fakulteta koristili su Planiranje, Prihvatanje, Humor, Ventiliranje, Bihevioralno neangažovanje, Samookrivljavanje i Konzumiranje psihoaktivnih supstanci, što im je povećavalo SS, a Pozitivnu reinterpretaciju (redefinisanje) koristili su kako bi smanjili SS. Zaključak. Rezultati istraživanja pokazali su jasan nedostatak upotrebe adaptivnih strategija suočavanja sa stresom kod obe grupe ispitanika. Pravilno obrazovanje bi pomoglo da se nefunkcionalni način reagovanja na stres zameni konstruktivnim.