Rendgen kraniometrijska procena skeletnih odnosa nakon bimaksilarne hirurške korekcije mandibularnog prognatizma

Uvod/Cilj. Poslednjih godina bimaksilarna hirurgija je široko prihvaćena kao efikasna hirurška procedura u korigovanju mandibularnog prognatizma. Cilj rada bio je da se utvrdi na koji način bimaksilarne hirurške korekcije menjaju skeletne dimenzije i odnose tipične za mandibularni prognatizam i mogućnost poređenja postoperativnih rezultata sa biometrijskim vrednostima tih dimenzija kod osoba sa normookluzijom. Metode. U studiju je bilo uključeno 50 ispitanika koji su bili podeljeni u dve grupe. Analiziranu grupu je činilo 20 ispitanika sa mandibularnim prognatizmom, prosečne starosti 19,8 ± 5,3 godine. Kontrolnu grupu je činilo 30 ispitanika sa I skeletnom klasom i normookluzijom, prosečne starosti 21,5 ± 3,5 godine. Rendgenkraniometrijska istraživanja su obavljena na 70 profilnih telerendgenskih snimaka glave načinjenih kod ispitanika analizirane grupe pre i nakon operacije i kod ispitanika kontrolne grupe. Pomoću kompjuterskog programa "Dr Ceph", na svakom snimku vrednovano je 30 linearnih i ugaonih skeletnih varijabli. U analiziranoj grupi upoređene su vrednosti ispitivanih varijabli pre i nakon operacije, a, takođe, te vrednosti su upoređene i sa vrednostima istih varijabli u kontrolnoj grupi. Rezultati. Bimaksilarne osteotomije su promenile većinu varijabli koje karakterišu mandibularni prognati zam. Promene u sagitalnim odnosima ogledale su se u značajnom povećanju uglova SNA (za 4°), ANB (za 6°) i značajnom smanjenju uglova SNB, ArGoMe, NGoMe, Bjorkovog poligona i ugla skeletnog konveksiteta lica NAPg. Promene u vertikalnim odnosima ogledale su se u značajnom smanjenju ukupne prednje visine lica N-Me (za 5 mm), donje prednje visine lica ANS-Me (za 4 mm), značajnom povećanju ukupne zadnje visine lica S-Go (oko 3 mm), donje visine lica PNS-Go (4 mm), značajnom smanjenju bazalnog ugla SpP/MP (5°) i ugla koji mandibularna ravan zaklapa sa prednjom kranijalnom bazom NS/MP (4°). Poređenje vrednosti ispitivanih varijabli u analiziranoj grupi nakon operacije sa istim vrednostima u kontrolnoj grupi pokazalo je da su se one značajno približile biometrijskim standardima. Zaključak. Bimaksilarne osteotomije značajno menjaju skeletne odnose i dimenzije lica tipične za mandibularni prognatizam i normalizuju skeletni profil kod operisanih pacijenata.