Pionefroza kao uzrok sekundarne renokolične fistule

Uvod. Renoalimentarne fistule predstavljaju retku patologiju sa 27 objavljenih slučajeva u literaturi. Najstariji prikaz datira iz 1953. godine. U današnje vreme najviše slučajeva javlja se nakon krioablacije bubrežnih tumora. Prikazali smo bolesnicu sa sekundarnom renokoličnom fistulom, kao neuobičajenom komplikacijom pionefroze, i tretman izbora u njenom slučaju, uz prikaz literature koja favorizuje neoperativni ili minimalno invazivni pristup lečenja u većini slučajeva. Prikaz bolesnika. U našem slučaju, radilo se mlađoj ženskoj osobi sa renokoličnom fistulom koja je imala dugotrajnu primarnu bubrežnu bolest komplikovanu pionefrozom sa razvojem renokolične fistule. Inicijalno, bolesnica je bila hospitalizovana zbog životno ugrožavajuće urosepse, tretirane neoperativno. U daljem toku bolesti odlučili smo se za hiruršku interevenciju. Urađena je desna nefrektomija i desna hemikolektomija sa primarnom ileokoličnom anastomozom. Postoperativni tok protekao je bez komplikacija i bolesnica je nakon 10 dana otpuštena na kućno lečenje. U periodu postoperativnog praćenja nisu uočene komplikacije. Zaključak. U dostupnoj literaturi, u tretmanu renoalimentarnih fistula najčešće je korišćen neoperativni i minimalno invazivni modalitet lečenja. U slučajevima krvarenja, sepse, smanjene bubrežne funkcije kao i u slučaju prisustva istovremene gastrointestinalne patologije, hirurgija predstavlja jedinu opciju za izlečenje. Očuvanje bubrega treba da bude imperativ u svim slučajevima, osim u slučajevima sa prisutnom bubrežnom insuficijencijom. U odabranim slučajevima moguć je i laparoskopski pristup.