Златан Стојановић*, Сања Вукадиновић Стојановић†

Емоционално реаговање код болесника након цереброваскуларног инзулта у чеоном режњу

Увод/Циљ. Уочена је појава емоционалног реаговања након лезија можданих структура код тумора мозга, повреда главе и сл. Циљ нашег рада био је испитивање повезаности између лезија чеоног лобуса и емоционалних реакција код болесника са можданим инсултом. Методе. Истраживањем је обухваћено 118 особа након цереброваскуларног инзулта. Локализација лезије одређивана је на аксијалним неконтрасним ЦТ снимцима, а површина и обим лезије применом АутоЦАД 2004 дигиталне планиметрије. Психометријско испитивање помоћу Хамилтонове скале за анксиозност (ХРСА) и депресију (ХРСД) извођено је 11–40 дана након инсулта. Статистичка анализа података вршена је простом линеарном /нелинеарном регресијом, Цоx-овим хазардним и генерализованим линеарним моделом. Резултати. Утврђена је чешћа појава емоционалних реакција, тј. анксиозности, након цереброваскуларног инсулта код жена (п = 0.024). Утврђена је негативна корелација између величине лезије и интензитета анксиозног испољавања (Спеарман- ов р = -0.297; п = 0.001). Анксиозност је била чешћа код болесника са лезијама чеоног лобуса доминантне хемисфере (интеракција: чеона лезија * моторно-доминантна хемисфера, п = 0.017). Такође, вредности ХРСД скорова показале су тенденцију мањег опадања у случају већих лезија чеоног лобуса у односу на лезије других региона просенцефалона (интеракција: чеоне лезије * површина лезије, п = 0.001). Закључак. Резултати нашег истраживања указују на повезаност између еволуционо млађих структура централног нервног система и емотивних реакција човека. У том смислу потребно је предузимање одговарајуће ране психофармакотерапије код ризичне групе болесника.