Небојша Дјенић*†, Милан Вишњић†, Саша Драговић*, Владмила Бојанић†, Зоран Бојанић†, Драган Дјурдјевић‡§, Борис Дјиндјић†, Милош Костов*§

Затварање прострелне ране применом фибринског лепка са антибиотиком у експерименту на свињама

Увод/Циљ. Прострелна рана нанета пројектилом из аутоматске пушке М70 АБ2 (АК-47) 7,62 мм након примарне хируршке обраде затвара се примарно одложеним шавом у периоду 4–7 дана. Овај период се поклапа са фибробластном фазом у процесу зарастања рана. Фибрински лепак се употребљава као локални хемостатик и као матрикс за локално дозирано ослобађање антибиотика. Додатак антибиотика фибринском лепку доводи до континуираног деловања наредних 4 до 7 дана. Циљ рада био је да се применом фибринског лепка са антибиотиком 24 часа након примарне хируршке обраде створе предуслови за затварање ране без компликација. Методе. Укупно 14 свиња рањено је у експерименту у глутеофеморалном пределу пројектилом М67, почетне брзине 720 м/с. Све рањене животиње хируршки су обрађене по принципима ратнохируршке доктрине. Седам рана затворено је конвенционалним приступом примарно одложеним шавом 4. дана од примарне хируршке обраде. Седам рана обрађено је примарно хируршки и унет је фибрински лепак са антибиотиком, а затим затворено примарно одложеним шавом након 24 часа. Приказан је макроскопски изглед ране процењен клинички у току примарне хируршке обраде и на њеној ревизији након 24 часа, као и патохистолошки налаз мишића, четвртог и седмог дана од рањавања. Резултати. Код мекоткивних прострелних рана изазваних аутоматском пушком М70АБ2, које су након примарне хируршке обраде третиране фибринским лепком са антибиотицима (цефтриаксон и клиндамицин) и затворене 24 часа касније примарно одложеним шавом, у даљем току није дошло до развоја компликација. Закључак. Некомпликоване мекоткивне прострелне ране изазване пројектилом из аутоматске пушке М70АБ2 третиране фибринским лепком с антибиотицима могу се затворити одложеним шавом без ризика од компликација, ако оне не буду присутне 24 х од постављања лепка. Примену ове методе за сада би требало ограничити на појединачне и строго контролисане случајеве у цивилној пракси.