Kliničke karakteristike penetrantnih povreda zadnjeg segmenta oka lečenih u tercijarnoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji

Uvod/Cilj. Trauma oka je značajan uzrok vidne nesposobnosti širom sveta. Cilj studije bio je da se ispitaju kliničke karakteristike blesnika sa penetrantnim povredama oka i zadržanim stranim telom u zadnjem segmentu oka. Metode. U retrospektivnoj studiji analizirana je medicinska dokumentacija bolesnika uzastopno hospitalizovanih tokom petogodišnjeg perioda (2012–2016) u tercijernom zdravstvenom centru u Srbiji. Hirurške procedure su obuhvatale pars plana vitrektomiju i uklanjanje stranog tela. Postoperativni rezultati su procenjivani pomoću najbolje korigovane vidne oštrine. Rezultati. Od ukupno 130 bolesnika koji su pretrpeli penetrantnu povredu oka sa zadržanim intraokularnim stranim telom, njih 72 su imala strano telo zadržano u zadnjm segmentu oka (43 na retini, 25 u staklenom telu, 3 u cilijarnom telu, 1 na vidnom živcu). Bolesnici su najčešće bili mlađe odrasle osobe muškog pola (prosečna starost 44,3 ± 14,9 godina, 97,2% muškarci). Prosečna vidna oštrina na prijemu bila je niska (0,27 ± 0,38, mereno na Snellen optotipu), a čak 52,8% bolesnika imalo je vidnu oštrinu brojanje prstiju na 1 metar ili manju. Većina bolesnika je imala ranu lociranu na rožnjači (70,8%), intraokularno strano telo srednje veličine (48,6%), povredu dužice (61,1%) i traumatsku kataraktu (69,4%). Najznačajnije komplikacije bile su ablacija retine (16,7%) i endoftalmitis (15,3%). Dva bolesnika su morala da budu podvrgnuta enukleaciji oka zbog teškog endoftalmitisa koji nije mogao biti kontrolisan drugim metodama. Značajni prognostički faktori rizika od postoperativnog ishoda bili su vidna oštrina na prijemu(p < 0,001), prisustvo hipotonije oka (p = 0,013), strana tela srednje veličine (p = 0,037), prisustvo traumatske katarakte (p = 0,036), ablacija retine (p = 0,032) i endoftalmitis (p = 0,045). Zaključak. Lečenje penetrantnih povreda zadnjeg segmenta oka još uvek predstavlja izazov, zbog visoke učestalosti teških povreda sa niskom početnom vidnom oštrinom i komplikacijama poput ablacije retine i endoftal-mitisa, koji svi predstavljaju faktore rizika od lošeg ishoda po vid. Bolesnici sa boljom vidnom oštrinom na prijemu, normalnim vrednostima intraokularnog pritiska i malim intraokularnim stranim telima imaju najbolje postoperativne rezultate.