Psihogeni dijabetes insipidus – prikaz bihejvioralne psihoterapije

Uvod. Psihogeni dijabetes inspidus je potencijalno životnougrožavajuće stanje koje se manifestuje kao poremećaj žeđi sa ekscesivnim unosom tečnosti (više od 3 litre dnevno) i očuvanom funkcijom neurohipofize i bubrega. Prikaz bolesnika. Prikazan je dečak uzrasta 4 godine i 8 meseci sa simptomima polidipsije, poliurije, nokturije i malnutricije. Pedijatrijskim ispitivanjem i učinjenim laboratorijskim analizama nije postavljena jasna diferencijalna dijagnoza između psihogenog i nepsihogenog dijabetesa insipidusa. Psihijatrijska konsultacija imala je za cilj sagledavanje mogućnosti postojanja kompulzivnog uzimanja tečnosti i primenu terapije sprečavanja. Diferencijacija se odvijala u dve etape. U prvoj etapi dete je odvojano od majke u kraćim intervalima, a u drugoj fazi uključene su bihejvioralne intervencije: distrakcije pažnje i pozitivno i negativno potkrepljivanje odlaganja kompulzivnog uzimanja tečnosti. Majka je obučavana metodama operantnog uslovljavanja, nagrađivanja i uskraćivanja privilegija, kao i metodama izlaganja, sprečavanja i relaksacije deteta. Predložen je nastavak multidisciplinarnog lečenja (pedijatrijskog, konsultativno psihijatrijskog i bihejvioralno psihoterapijskog). Procena efekata bihejvioralne terapije, sagledana je nakon četiri i dvanaest nedelja. Dečak je smanjio dnevni unos tečnosti za 3,5 L, a dobio je 1 kilogram u telesnoj masi, uz značajno produženje intervala u uzimanju tečnosti. Postignuti terapijski efekat nije mogao biti objašnjen pedijatrijskim tretmanom uvedenim pre primene bihejvioralne terapije i psihoedukacije majke. Zaključak. Konsultacije i multidisciplinarni pristup različitih profila zdravstvenih radnika u rešavanju predominantno somatskih poremećaja psihogenog dijabetesa insipidudsa kod dece treba da budu istaknuti kao način lečenja.