Немања Ранчић*†, Викторија Драгојевић-Симић*†, Невен Вавић†‡, Александра Ковачевић*†, Зоран Шегрт†§, Биљана Драшковић-Павловић†||, Момир Миков¶

Однос концентрације и дозе такролимуса као стратегија терапијског мониторинга лека: утицај пола и комедикације

Увод/Циљ. Комбинација такролимуса и других лекова као што су кортикостероиди, чест је имуносупресивни режим. С друге стране, расте број доказа да се мушкарци и жене могу разликовати у одговору на лечење истим леком. Циљ овог рада био је да се процени утицај разлике међу половима и комедикације на изложеност такролимусу, уз помоћ односа концентрације и дозе (Ц/Д однос) такролимуса код болесника са трансплантираним бубрегом. Методе. Испитивање је спроведено кроз проспективну серију од 54 болесника, где је јединица посматрања био контролни амбулантни преглед (1 872) болесника са трансплантираним бубрегом. Болесници су праћени од 2010. до 2014. године, а праћење је започето месец дана након трансплантације. Минимална концентрација такролимуса у крви (тацролимус троугх цонцентратион – ТТЦ) мерена је уз помоћ хемилуминисцентног микрочестичног имуноесеја. Резултати. Однос ТТЦ и Ц/Д био је значајно нижи код жена него код мушкараца. За разлику од мушкараца, код жена је нађено значајно повећање дневне дозе такролимуса (ТДД) по кг телесне тежине и ТТЦ, заједно са повећањем дозе кортикостероида, које није било праћено значајним променама односа Ц/Д. Болесници који су употребљавали инхибиторе протонске пумпе (већином пантопразол), имали су значајно виши ТДД по кг телесне тежине и ТТЦ, док је однос Ц/Д био значајно нижи него код болесника без овог третмана. Код болесника који су употребљавали блокаторе калцијумових канала (поготово амлодипина) ТДД по кг телесне тежине био је значајно нижи, док је однос Ц/Д био значајно виши него код болесника без овог третмана. Закључак. Резултати показују да су жене мање изложене такролимусу него мушкарци. Када су посматране полне разлике у односу на различите дозе кортикостероида, утврђено је брже елиминисање такролимуса код жена, осим када је доза кортикостероида била > 0,25 мг/кг. Изложеност такролимусу у присуству пантопразола била је значајно мање изражена, док је у присуству амлодипина била значајно виша него код болесника који нису били лечени овим лековима.