Procena varijacija pripoja suprakrestalnog tkiva kod bolesnika sa hroničnim periodontitisom pre i posle lečenja: kliničko-radiografska studija

Uvod/Cilj. Zdravi periodoncijum podrazumeva zubno-gingivni spoj. Periodontalna bolest počinje da se javlja kada se poremeti integritet spoja epitela. Procena suprakrestalnog tkivnog spoja (SKTS) je od velikog značaja jer često postoji potreba za restorativnim ili protetičkim radovima nakon hirurgije periodoncijuma ili nehirurške terapije. Cilj ove studije bio je da se procene varijacije SKTS kod bolesnika sa hroničnim periodontitisom pre i posle lečenja. Metode. Trideset zdravih bolesnika sa periodontitisom bilo je uključeno u studiju; 15 bolesnika je bilo podvrgnuto klasičnom, nehirurškom lečenju periodontitisa, a 15 režanj operaciji. Suprakrestalni tkivni spoj procenjivan je radiografski i klinički pre i tri i šest meseci posle lečenja. Rezultati. Poređenje između kliničkog i radiološkog nalaza SKTS pokazalo je značajnu razliku kod bolesnika sa periodontitisom (p < 0,05). Ova razlika nije bila značajna nakon lečenja bolesnika sa plitkim džepovima tretiranih na klasičan, nehirurški način (p > 0,05), ali je bila značajna razlika kod bolesnika sa umerenom dubinom džepova lečenih režanj operacijom (p < 0,05). Zaključak. Progresija periodontalne bolesti dovodi do smanjenja dimenzija SKTS koji se normalizuje nakon lečenja periodoncijuma. Kod postojanja plitikih džepova, potrebno je oko tri meseca da se postigne prvobitna dimenzija SKTS primenom klasičnog, nehirurškog metoda lečenja. Kod umereno dubokih džepova, normalna dubina STS postiže se šest meseci posle režanj operacije.