Stres na radnom mestu kod medicinskog osoblja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Uvod/Cilj. Postoje podaci o povišenom nivou stresa kod radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Cilj ovog rada je bio da se istraži stanje stresa kod zaposlenih u oblasti primarne zdravstvene zaštite radi identifikacije faktora koji najviše utiču na stres, kao i identifikacije grupa koje su posebno podložne stresu. Metode. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 95 zdravstvenih radnika zaposlenih u oblasti primarne zdravstvene zaštite. Podaci su prikupljeni pomoću anonimne ankete koja se sastojala iz dva dela. Prvi deo ankete je sadržao pitanja koja se odnose na karakteristike radnog mesta i profesionalne i socio-demografske karakteristike zaposlenog. Drugi deo ankete je bio baziran na Behavioral Health Concepts (BHC) stres testu, koji se koristi za procenu adaptacije na stres preko četiri dimenzije: ukupna ocena, ocena kvaliteta života, simptomatologija i nivo funkcionisanja. Rezultati. Iako su ispitanici pripadali grupi umerenog nivoa stresa (srednja vrednost = 3,97), upotrebom deskriptivne statističke analize utvrđeno je da je kod 4,2% ispitanika postojao povišen nivo stresa. Analizom varijanse ustanovljeno je da postoje statistički značajne razlike (p < 0.00) između uticaja varijabli obrazovanja (F = 11.68), radnog mesta (F = 14.07) i radnog staža (F = 9.16) na ukupan stres. Takođe, pronađena je i značajna interakcija između varijabli radno mesto i radni staž [F(2,72) = 3.22; p < 0.046]. Zaključak. Zaposleni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju povišen nivo stresa, što zavisi kako od uslova rada, tako i od ličnih karakteristika zaposlenih.