Primarni ekstraneuralni ependimom – metastaza u medijastinumu

Uvod. Osnovni razlog čestih grešaka u dijagnostikovanju ekstraneuralnih ependimoma (EnE), posebno onih lokalizovanih u paraovarijalnoj regiji, jesu njihova niska incidencija, velike varijacije u histomorfološkim odlikama i retka pojava metastaza. Prikaz bolesnika. Prikazana je bolesnica kojoj je maligni mezoteliom dijagnostikovan 14 godina ranije, posle desne adneksetomije. Narednih godina, bolesnica je bila podvrgnuta nisu operativnih zahvata u bolnicama u matičnoj državi i u regionu, a na osnovu pregledanog materijala postavljeno je nekoliko različitih patohistoloških dijagnoza. Dijagnoza EnE prvi put je postavljena 7 godina ranije, a posle je postavljeno još nekoliko patohistoloških dijagnoza, bez odgovarajućih analiza u pravcu potvrde ependimoma. Po prijemu u našu ustanovu, bolesnici je konstatovano prisustvo lobulirane promene u medijastinumu, koja je makroskopski bila sivkasto-mrke boje, multicistična. Ciste su bile ispunjene bistro-seroznim do hemoragičnim tečnim sadržajem. Unutrašnjost cisti bila je glatka i delom papilarnog izgleda. Histološki, tumorske ćelije su bile aranžirane u solidne, papilarne i pseudopapilarne formacije, a fokalno su se formirale rozete. Imunofenotip tumorskih ćelija odgovarao je karakteristikama EnE [glijalni kiseli fibrilarni protein (GFAP), estrogenski receptor (ER), progesteronski receptor (PR) pozitivne; kalretinin, WT-1, S100, sinaptofizin, hromogranin, CK7 i pan-citokeratin negativne]. Zaključak. Ovaj slučaj ne ilustruje samo specifični dijagnostički imunofenotip ekstraneuralnih ependimoma, već, pre svega, ističe važan princip u tumorskoj patologiji. Retke neoplazme, bilo primarne ili metastatske, mogu se javiti na neuobičajenim i neočekivanim lokalizacijama. Patolozi moraju biti upoznati sa histološkim osobinama širokog spektra neoplazmi i to ne samo iz njihovog užeg polja rada.