Značaj pulsatilnog indeksa za procenu hemodinamskih promena u perifernoj arterijskoj cirkulaciji gojaznih osoba lečenih orlistatom

Uvod/Cilj. Dugotrajna hiperinsulinemija ubrzava proces endotelne disfunkcije i nastajanja arteriosklerotskih promena, što utiče na nastanak kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja. Za procenu ranih funkcionalnih promena u arterijskom zidu koriste se različite metode merenja kao što su: protokom posredovana endotel-zavisna vazodilatacija, analiza pulsnog talasa, procena debljine intime i medije, venska pletizmografija i drugo; međutim, svaka od njih ima određena ograničenja u tumačenju rezultata. Cilj ove studije bio je da se ukaže na povezanost pulsatilnog indeksa (PI), koji pokazuje kontraktilnost perifernih arerija, sa izmenjenim metaboličkim parametrima u uslovima insulinske rezistencije. Metode. Ispitivanjem je bilo obuhvaćeno 30 zdravih gojaznih osoba, sa vrednostima indeksa telesne mase iznad 30 kg/m2, koje su po metodi duplo slepog dizajna bile randomizovane u dve grupe – placebo i orlistat. Na osnovu vrednosti glikemije i insulinemije, primenom odgovarajuće formule bio je izračunat nivo insulinske senzitivnosti. Rezultati. U orlistat grupi, došlo je do statistički značajnog poboljšanja PI (p < 0,002), dok u placebo grupi nije bilo značajnog uvećanja PI. Zaključak. Dobijeni rezultati ukazuju na to da je poboljšanje insulinske senzitivnosti u fazi rane ateroskleroze značajan faktor povoljnih uticaja orlistata na perifernu arterijsku cirkulaciju, čemu dodatno doprinosi redukcija nivoa lipidnih frakcija, posebno triglicerida. Prve hemodinamske promene u uslovima smanjene insulinske rezistencije karakteriše porast kontraktilnosti arterijskog zida, procenjeno određivanjem PI.