Efikasnost i bezbednost pegilovanog interferona alfa-2a u terapiji hroničnog virusnog hepatitisa B u uslovima ograničenih resursa: iskustvo jednog centra u Srbiji

Uvod/Cilj. Pegilovani interferon (PEG-IFN) alfa-2a je registrovan u Srbiji od 2013. godine za lečenje bolesnika sa hroničnim hepatitisom B (HHB). S obzirom na njegove mnogobrojne prednosti u odnosu na dotadašnju terapiju, nova iskustva u periodu od proteklih pet godina i nedostatak publikovanih rezultata u našoj populaciji, cilj rada bio je da se prvi put među bolesnicima sa HHB u Srbiji ispita efikasnost i bezbednost primene PEG-IFN u tercijarnoj zdravstvenoj ustanovi. Metode. U prospektivnoj studiji u petogodišnjem periodu od 2012. do 2017. godine analizirano je ukupno 36 bolesnika sa HHB, lečenih standardnim protokolom PEG-IFN tokom 48 nedelja, u Hepatološkom odeljenju Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Svim bolesnicima su merene bazalne vrednosti transaminaza, serologije i viremije, uključujući praćenje tih parametara tokom terapije, na kraju terapije i u periodu praćenja. Za procenu uspeha terapije analiziran je serološki odgovor (gubitak HBeAg), biohemijski odgovor [normalizacija alanin aminotransferaze (ALT)] i virusološki odgovor na terapiju [supresija DNK hepatitis B virusa (HBV) < 2000 IU/mL. Rezultati. Virusološki uspeh terapije kod bolesnika sa HBeAg pozitivnim HHB postignut je kod 50% bolesnika, gubitak HBeAg kod 62,5%, a biohemijski odgovor kod 37,5% bolesnika. Kod HBeAg negativnog HHB, virusološki uspeh terapije postignut je kod 38% bolesnika, biohemijski odgovor kod 47,6%, a samo jedan (4,7%) bolesnik imao je i gubitak HBsAg. Zaključak. Primena PEG-IFN u lečenju HBV infekcije važna je u dobro selektovanoj grupi bolesnika, a u našoj populaciji lečenih bolesnika procenat uspešnosti terapije sličan je onom od drugih autora. Bezbednost i podnošljivost terapije je dobra, ali se mogu očekivati i ozbiljniji neželjeni događaji zbog čega je neophodno redovno praćenje bolesnika tokom lečenja.