Prednji intra-karlični pristup i corona mortis vaskularne anastomoze: kliničko anatomska studija pokazuje visoku učestalost

Uvod/Cilj. Corona mortis vaskularne anastomoze (CMVA) moraju biti identifikovane i locirane u toku hirurškog zahvata koji predstavlja zlatni standard u lečenju dislociranih preloma acetabuluma. Cilj rada bio je da se odgovori na sledeća pitanja: kolika je klinička učestalost CMVA, kao i kakva je struktura CMVA – arterijska, venska ili kombinovana. Metode. Izvršena je retrospektivna analiza 31 bolesnika (24 žene i sedam muškaraca, prosečne starosti 43,5 godina) koji su operisani zbog frakture acetabuluma u periodu od 2011. do 2015. godine. Prednji intrakarlični (PIK) pristup je bio primenjen kod svih bolesnika. Intraoperativno su bili praćeni i beleženi: struktura CMVA i učestalost, istovremeno sa identifikacijom venske ili arterijske formacije, kao i udaljenost od pubične simfize. Rezultati. CMVA su bile uočene tokom disekcije kod 29 (94%) bolesnika i podvezane. Kod 14 (45%) bolesnika CM, god sedam (23%) bolesnika arterijske i kod njih osam (26%) kombinovane. Prosečna udaljenost CMVA od pubične simfize iznosila je 35,9 mm (opseg 21,6–48,7 mm). Zaključak. Rezultati su pokazali veoma visoku učestalost CMVA kod PIK pristupa, višu od ranije objavljenih u literaturi na engleskom jeziku. Ortopedi bi trebali da ovo imaju u vidu kod PIK pristupa u hirurškom lečenju fraktura acetabuluma.