Povezanost i uticaj bihejvioralnih i psiholoških faktora na metaboličku kontrolu obolelih od dijabetesa melitusa tipa 2

Uvod/Cilj. Postizanje dobre metaboličke kontrole, koja ima ključnu ulogu u redukciji ili prevenciji makrovaskularnih i mikrovaskularnih komplikacija dijabetesa melitusa (DM), zahteva kontinuiranu angažovanost bolesnika u upravljanju njihovom bolešću. Ta kontinuirana angažovanost, koja čini DM tipa 2 (T2DM) jednom od najzahtevnijih bolesti, kako fizički tako i emocionalno, u određenim periodima života može postati preteška i dovesti do emocionalnog distresa (simptomi depresije i distres povezan sa DM) i pogoršavanja metaboličke kontrole. Cilj rada bio je da se ispitaju povezanost i uticaj bihejvioralnih i psiholoških faktora na metaboličku kontrolu bolesnika sa T2DM. Metode. Istraživanje je sprovedeno kao deskriptivno-analitička studija preseka metodom slučajnog uzorka. U istraživanje su bila uključena 324 bolesnika sa T2DM. Vrednosti biohemijskih parametara metaboličke kontrole merene su standardnim laboratorijskim metodama. Krvni pritisak je meren u dva vremena i računata je aritmetička sredina. Vršena su antropometrijska merenja i računat je indeks telesne mase. Standardizovanim upitnicima ispitivani su stavovi bolesnika prema medikamentoj adherentnosti, adherentnost prema dijetetskim preporukama, nivo fizičke aktivnosti, prisustvo simptoma depresije i nivo distresa povezanog sa DM. Rezultati. Ciljne vrednosti parametara metaboličke kontrole dostiglo je 21.6% ispitanika. Kao prediktori loše metaboličke kontrole, multivarijantnom analizom identifikovani su gojaznost, neadherentnost prema dijetetskim preporukama, terapija insulinom, nizak nivo fizičke aktivnosti i klinički značajan distres povezan sa DM. Zaključak. Rutinska primena upitnika korišćenih u ovoj studiji u inicijalnom stadijumu ili kritičnim fazama pogoršanja bolesti, omogućila bi procenu stavova bolesnika i znanja o bihejvioralnim determinantama upravljanja DM i blagovremeno otkrivanje psiholoških problema povezanih sa njima. Realno bi bilo očekivati da takav sveobuhvatni, holistički pristup može doprineti boljoj metaboličkoj kontroli bolesnika sa T2DM i nižoj incidenciji komplikacija.