Dragana Radović Janošević, Jasmina Popović, Miljan Krstić, Aleksandra Tubić Pavlović, Milan Stefanović, Sonja Pop-Trajković

Struktura imunokompetentnih ćelija decidue kod ponavljanih spontanih pobačaja

Apstrakt
Uvod/Cilj. Ponovljeni, habitualni pobačaji (PSP) definišu se
kao tri ili više uzastopnih pobačaja. Tokom prvog tromesečja
trudnoće, habitualni pobačaj javlja se kod oko 1% trudnica. Cilj
rada bio je da se imunohistohemijskom studijom decidue kod
ponavljanih spontanih pobačaja nepoznate etiologije identifikuju
subpopulacije decidualnih limfocita i uporedi distribucija
imunokompetentnih ćelija decidue kod arteficijalnih abortusa i
kod ponavljanih spontanih pobačaja. Metode. Ispitivanjem je
obuhvaćeno 30 žena sa najmanje dva uzastopna spontana pobačaja
u prvom trimestru trudnoće. Kiretman trećeg spontanog
pobačaja bio je imnunohistohemijski analiziran. Kontrolu je činilo
20 žena bez opterećenja u reproduktivnoj anamnezi, sa
prekidom trudnoće iz socijalnih razloga. Kriterijumi za isključivanje
iz studije bili su dijagnostifikovane anomalije uterusa, pozitivan
test na trombofilije, kao i dijabetes melitus i poremećaji
u funkciji štitne žlezde. Imunofenotipizacija rađena je primenom
metode imunoalkalne fosfataze, (APAAP) sa korišćenjem
monoklonalnih antitela: CD 30, CD 45 RO, CD 56 i CD 57,
CD 68. Rezultati. Ukupno je registrovano 1 223 spontanih
pobačaja što predstavlja 9,7% svih spontanih pobačaja. PSP ustanovljen
je kod 52 (4,2%) bolesnice. Od tog broja kod 30
(57%) bolesnica sa PSP nije utvrđena tačna etiologija pobačaja.
PSP je bio najzastupljeniji u starosnoj grupi 25–34 godine života.
Najveći broj PSP pokazivao je ultrazvučne karakteristike
izostalog pobačaja (kod 60% bolesnica). Najveći broj PSP bio
je kod nulipara (76,7%). Broj natural killer (NK) CD56 pozitivnih ćelija nije se značajnije razlikovao u zavisnosti od tipa prekida
trudnoće. U tkivu decidue broj NK CD57 pozitivnih ćelija
bio je značajno veći kod spontanih prekida trudnoće u odnosu
na namerne prekide (p < 0,01). Kod namernih prekida trudnoće
bila je prisutna apsolutna predominacija subpopulacije
CD45RO limfocita, dok je u grupi sa PSP bila nešto veća predominacija
CD30 pozitivnih ćelija. Urađena analiza pokazala je
značajno veći broj CD68 pozitivnih makrofaga u tkivu decidue
kod PSP trudnoće (p < 0,01). Zaključak. Broj i fenotipska
struktura NK ćelija značajno se razlikuje u decidui normalne
trudnoće i kod PSP. NK ćelijska dominacija u grupi PSP je u
korist CD56+ i CD57 subpopulacija uz veću zastupljenost
CD30 subpopulacije T-limfocita. Makrofagi su brojniji u decidui
trudnoća završenih pobačajem, tako da bi uzrok PSP nepoznate
etiologije u određenom broju slučajeva mogla biti disregulacija
imunokompetentnih ćelija.
Ključne reči:
abortus, habitualni; imunohistohemija; materica; ćelije
ubice, prirodne; abortus, izostali; decidua.