Bratislav Dejanović, Vesna Vuković-Dejanović, Ivana Stevanović, Ivana Stojanović, Gordana Mandić Gajić, Sanda Dilber

Oksidativni stres izazvan hlorpromazinom kod bolesnika lečenih i akutno otrovanih ovim lekom

Apstrakt
Uvod/Cilj. Iako hlorpromazin (CPZ) pripada grupi antipsihotika i
široko se primenjuje u kliničkoj praksi već duže vreme, njegov mehanizam
dejstva još uvek nije potpuno definisan. Izuzetno teško
stanje bolesnika nakon akutnog trovanja CPZ dodatni je razlog za
detaljno proučavanje mehanizama toksičnosti leka. U ovoj kliničkoj
studiji, ispitivali smo da li je oksidativni stress (OS) uključen u
toksične efekte kod bolesnika nakon akutnog trovanja CPZ. Metode.
Bolesnici su bili podeljeni u tri grupe: T-grupa – hospitalizovani
bolesnici koji su dobijali terapijsku dozu leka (75–150 mg
CPZ dnevno); grupa akutno otrovanih osoba, podeljena u dve
podgrupe: grupa M (blago trovanje: koncentracija CPZ u serumu:
0.21 ± 0.05 mg/L) i grupa S (teško trovanje: koncentracija CPZ u
serumu: 2.66 ± 0.25 mg/L) i grupa C (kontrolna grupa zdravih
dobrovoljaca). Parametri OS [ukupni antioksidativni status (TAS) i
malondialdehid (MDA) u plazmi)] i aktivnost superoksid dizmutaze
(SOD) u hemolizatu eritrocita određivani su spektrofotometrijski,
dok je koncentracija CPZ u serumu praćena hromatografski.
Svi parametri određivani su jednokratno u grupi C i T, dok su u
grupi M i S merenja izvršena u dva termina, posle 24 h i 48 h nakon
trovanja. Rezultati. Smanjenje TAS i povećanje aktivnosti
SOD dobijeno je u obe grupe bolesnika nakon trovanja, u poređenju
sa kontrolnom grupom i grupom bolesnika koja je bila na terapijskim
dozama CPZ. Značajno povećanje MDA dobijeno je u
grupi bolesnika sa teškim trovanjem, u poređenju sa svim drugim
grupama. Zaključak. Promene parametara oksidativnog stresa
kod bolesnika nakon trovanja hlorpromazinona pokazuju uključenost
oksidativnog stresa u mehanizme toksičnosti ovog leka.
Ključne reči:
hlorpromazin; trovanje; stres, oksidativni; malondialdehid;
peroksid dismutaza.