Znanje zdravstvenih radnika o hepatitisu B u Beogradu, Srbija

Uvod/Cilj. Uprkos dostupnosti sigurne i efektivne vakcine još od 1982. godine, infekcija virusom hepatitisa B (HBV) i dalje predstavlja glavno profesionalno oboljenje među zdravstvenim radnicima širom sveta. Cilj ovog istraživanja je bio procena znanja o HBV-u u populaciji zdravstvenih radnika u Srbiji. Metode. Slučajni uzorak od 352 zdravstvena radnika, stratifikovan u odnosu na profesiju, je odabran sa spiska zaposlenih Kliničkog Centra Srbije tokom decembra 2015. godine. Za prikupljanje podataka je korišćen anonimni upitnik. Podaci su statistički obrađeni. Rezultati. Prosečan skor znanja o HBV-u je iznosio 22,9 ± 4,8 (od maksimalnih 30). Viši nivo znanja je korelirao sa višom stručnom spemom (ρ = 0,377; p < 0,001), mlađim uzrastom (ρ = -0,113; p = 0,034) i kraćim radnim stažom (ρ = -0,127; p = 0,017). Zapaženo je da su zdravstveni radnici koji su prethodno vakcinisani protiv hepatitisa B imali statistički značajno viši nivo znanja (t = 5,656, p < 0,001) od onih koji nisu bili vakcinisani (23,9 ± 3,7 naspram 20,9 ± 5,8). Zaključak. Zapažen je nizak nivo znanja zdravstvenih radnika u Srbiji u vezi sa pojedinim aspektima HBV-a. Neophodno je kreiranje obrazovnih kampanja za ovu populacionu grupu izloženu visokom riziku od infekcije. Obrazovna intervencija bi trebalo da ima za cilj promenu stavova i ponašanja kako bi se obezbedila sigurna i odgovorna zdravstvena zaštita.