Visceralna lajšmanioza kod bolesnice sa ulceroznim kolitisom

Uvod. Visceralna lajšmanioza je u porastu kod imunokom-promitovanih bolesnika zbog povećane dostupnosti imuno-modulatornih lekova. Da bi ukazali na mogućnost postojanja visceralne lajšmanioze kod bolesnika sa zapaljenskom bolesti creva, prikazali smo bolesnicu sa ulceroznim kolitisom lečenu imunosupresivnom terapijom, koja je prethodno boravila u evropskim, mediteranskim zemljama. Prikaz bolesnika. Bolesnica, starosti 29 godina, primljena je u bolnicu sa teškim relapsom ulceroznog kolitisa. Pored dugogodišnje terapije azatioprinom primenjeno je i lečenje kortikosteroidima na koje je dobijen klinički odgovor. U toku lečenja bolesnica je bila visokofebrilna sa izraženom hepatosplenomegalijom i pancitopenijom. Dijagnoza lajšmanioze postavljena je serološkim testovima i mikroskopskim nalazom amastigota u sternalnom punktatu. Na terapiju lipozomalnim amfotericinom B dobijen je povoljan odgovor, ali je lečenje moralo biti prekinuto zbog generalizovane urtikarije. Potom je primenjeno lečenje preparatom petovalentnog antimona, ali je i ono moralo biti prekinuto zbog hepatotoksičnosti. S obzirom na to da je kod bolesnice već dobijen terapijski odgovor, dalje lečenje lajšmanioze nije primenjivano. Na otpustu iz bolnice ulcerozni kolitis je bio u remisiji i nije bilo znakova lajšmanioze. Zaključak. Kod bolesnika sa zapaljenjskom bolesti creva i febrilnošću nejasnog uzroka, koji su prethodno putovali u endemske krajeve, treba razmotriti i postojanje visceralne lajšmanioze u cilju postizanja povoljnog ishoda bolesti.