Koronarna balon angioplastika i parenteralna antitrombocitna terapija kod intraoperativnog akutnog infarkta miokarda u opštoj hirurgiji: rizici i korist primenjene terapije

Uvod. Kardiovaskularne komplikacije predstavljaju jedan od najvažnijih faktora rizika koji utiče na perioperativni morbiditet i ishod lečenja kod bolesnika sa nekardiohirurškim operacijama. Ovde prikazujemo bolesnika sa intraoperativnim akutnim infarktom miokarda i elevacijom ST-segmenta (STEMI) koji je nastao tokom abdominalne hirurške intervencije. U njegovom zbrinjavanju urađena je perkutana balon dilatacija i primenjena intravenska antitrombocitna terapija. Prikaz slučaja. Bolesnik, star 62 godine, bez prethodnih kardiovaskularnih tegoba, podvrgnut je hirurškoj intervenciji u abdomenu. Intraoperativno, došlo je do razvoja STEMI. Zbog održavanja naglašene hipotenzije (srednji arterijski pritisak od 40 mmHg), operacija je ubrzano završena i bolesnik preveden u jedinicu intenzivnog lečenja. Unutar prvog sata od završetka operacije, urađena je koronarografija i u istom aktu balon angioplastika okludirane desne koronarne arterije. Uključena je infuzija tirofibana u preporučenoj dozi. Tokom prvih 15 sati, kod bolesnika se održavala hemodinamska nestabilnost usled hipovolemije i ekstenzivne drenaže (1500 mL krvi). Narednog dana, drenaža se održavala (dodatnih 600 mL krvi), što je dovelo do naglašene hipotenzije (65/40 mmHg). Postoperativno, ordinirano je 1970 mL krvi, 6 doza trombocita i 840 mL sveže smrznute plazme. Uprkos naglašenoj hemodinamskoj nestabilnosti i krvarenju, primenjena terapija dovela je do potpunog oporavka. Zaključak. Izbor terapije za bolesnike sa perioperativnim STEMI i dalje predstavlja veliki izazov. Kod hirurških bolesnika, kod kojih postoji visok rizik od krvarenja i tromboze, balon dilatacija bez plasiranja stenta, sa primenom peranteralnih antitrombocitnih lekova može biti dobar terapijski pristup. Potreban je individualizovan pristup lečenju, sa procenom rizika i koristi za svakog bolesnika.