Vesna Dukanac, Tamara Džamonja-Ignjatović, Marko Milanović, Branislava Popović-Ćitić

Razlike u temperamentu i karakteru kod adolescenata sa raznim poremećajima ponašanja

Uvod/Cilj. Adolescenciju karakteriše veliki razvojni potencijal,
ali i pojačani rizik od formiranja različitih vidova psihopatologije.
Psihopatologiju adolescencije uzrasta od 15 do 18
godina, međunarodne klasifikacije mentalnih poremećaja prepoznaju
kroz kategorije poremećaja ponašanja i neke vidove
bolesti zavisnosti: hemijskih i nehemijskih. Cilj istraživanja bio
je da se na osnovu Klonindžerove psihobiološke teorije ličnosti
analizira struktura ličnosti kod četiri grupe adolescenata
koji manifestuju različite oblike poremećaja ponašanja. Metode.
Uzorak istraživanja sastojao se od 140 ispitanika uzrasta
od 16 do 18 godina, podeljenih u pet grupa: 30 ispitanika koji
su manifestovali socijalizovani poremećaj ponašanja, 20 adolescenata
sa poremećajem ponašanja u sukobu sa zakonom,
30 ispitanika sa problemom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci,
30 ispitanika sa problemom zavisnosti od interneta i 30
ispitanika kontrolne grupe. Za procenu strukture ličnosti
korišćen je upitnik Belgrade Adolescent Personality Inventory
(BAPI). Razlike između grupa adolescenata ispitane su
multivarijatnom (MANOVA) i univarijatnom (ANOVA)
analizom varijanse. Rezultati. Rezultati multivarijatne analize
varijanse pokazuju da postoje razlike u strukturi ličnosti
između svih grupa, kako na dimenzijama temperamenta, F
(20,418.84) = 2.71, p < 0.001, Vilksova lambda 0,67, tako i na
dimenzijama karaktera, F (12,344.24) = 3,27, p < 0,001,
Vilksova lambda 0,75. Socijalizovani poremećaj ponašanja
karakteriše niska samousmerenost, ali prosečna
kooperativnost. Adolescenti u sukobu sa zakonom imaju
najnižu perzistenciju, kao i nisku samousmerenost i
kooperativnost. Adolescenti koji zloupotrebljavaju
psihoaktivne supstance imaju nisko izbegavanje štete i
autotranscedenciju. Za adolescente sa internet zavisnošću
karakteristična je visoka potraga za novinama (impulsivnost i
radoznalost), niska samousmerenost i najniža kooperativnost.
Zaključak. Rezultati ukazuju da dimenzije ličnosti mogu
igrati značajnu ulogu u etiopatogenezi različitih poremećaja
adolescenata.