Značaj habilitacionog tretmana kod dece operisane od kraniosinostoza u prvoj godini života

Uvod/Cilj. Kraniosinostoza je stanje koje nastaje intrauterino ili se razvija u odojačkom periodu, a predstavlja prerano srastanje kranijalnih sutura. Ovakvo srastanje sutura ograničava normalan razvoj kranijuma i dovodi do poremećaja u fazi brzog rasta i razvoja mozga. Nastanak kraniosonostoza povezan je sa povećanom incidencijom kašnjenja u razvoju tokom odojačkog perioda. Tretman kraniosinostoza je hirurški. Uloga fizijatra je da u postoperativnom periodu izvrši procenu psihomotornog razvoja i sprovede habilitacioni tretman. Cilj ovog rada je bio da se kod dece operisane od kraniosonostoza u prvoj godini života utvrdi distribuciju tipa kraniosinostoza prema uzrastu i polu deteta, utvrdi efikasnost habilitacionog tretmana i ispitaju somatosenzorni evocirani potencijali u preoperativnom i postoperativnom periodu. Metode. Sprovedena je retrospektivna studija, a podaci su prikupljeni iz medicinske dokumentacije 51 deteta kod kojih je postavljena dijagnoza kraniosinostoze i urađena hiruška intervencija, a kod kojih je ustanovljeno kašnjenje u motornom razvoju u odnosu na uzrast i tip kraniosinostoze. Deca obuhvaćena ovim istraživanjem su, tokom praćenja, bila uključena u habilitacioni tretman. Rezultati. Pokazano je da rano dijagnostikovanje i hirurška intervencija imaju povoljan efekat na razvoj motornih funkcija dece obolele od kraniosinostoze. Takođe je dokazan značaj stimulacionog tretmana u postoperativnom periodu na dostizanje adekvatnog stepena motornog razvoja deteta u odnosu na starosnu dob. Rezultati našeg istraživanja potvrđuju rezultate dobijene u ranije objavljeni studijama, da deca koja nisu operisana i uključena u habilitacioni tretman postoperativno, pokazuju kašnjenje u psihomotornom razvoju umerenog stepena. Zaključak. Habilitacioni tretman značajno je smanjio odstupanja u psihomotornom razvoju dece sa kraniosinostozom, ukoliko je započet odmah posle hirurške intervencije.