Primena upitnika u proceni kliničke ispoljenosti hroničnog rinosinuzitisa

Uvod/Cilj. Dijagnoza hroničnog rinosinuzitisa (HRS) se postavlja na osnovu kliničkih simptoma, a potvrđuje na osnovu endoskopskog nalaza i snimaka kompjuterizovane tomografije (KT) paranazalnih sinusa. Međutim, rezultati brojnih studija su pokazali da simptomi koje bolesnici navode nisu u korelaciji sa stepenom proširenosti bolesti koji se dobija radiološkim pretragama. Cilj naše studije je bio da se ispita da li postoji korelacija između stepena izraženosti simptoma nepolipozne i polipozne forme HRS i stepena proširenosti bolesti, dobijenim na osnovu radiološke dijagnostike. Metode. U ovu studiju preseka bilo je uključeno ukupno 60 bolesnika, od toga 30 bolesnika sa nepolipoznom i 30 sa polipoznom formom HRS. Simptomi su procenjivani primenom dva upitnika: Sinonasal Outcome Test-om – 22 (SNOT-22) i Visual Analogue Score-om (VAS). Kao radiološki parameter proširenosti bolesti korišćen je Lund Mackay KT skor. Pored toga, svakom od ispitanika je ispitivana senzitivnost na standardne inhalacione alergene. Rezultati. Kod nepolipozne forme HRS postoje statistički značajne pozitivne korelacije između Lund Mackay KT skora i vrednosti SNOT-22 skora (r = 0,578; p = 0,001), kao i između Lund Mackay KT skora i VAS (r = 0,408, p = 0.025). Kod polipozne forme HRS nije pokazana statistički značajna korelacija između Lund Mackay KT skora i vrednosti oba upitnika. Kod bolesnika sa polipoznom formom bolesti je uočena statistički značajna razlika u vrednostima SNOT-22 upitnika između bolesnika sa i bez preosetljivosti na inhalacione alergene, pri čemu su veće vrednosti skora bile kod bolesnika sa alergijom (p = 0,039). Zaključak. Dobijeni rezultati su pokazali da postoji pozitivna statistička povezanost između težine simptoma i radioloških nalaza samo u slučaju nepolipozne forme HRS, što govori u prilog tome da bi opravdanost za eventualnu primenu ovi upitnici imali samo u slučaju ovog kliničnog entiteta.