Istraživanje osobina ličnosti obolelih od hroničnih zapaljenskih bolesti creva

Uvod/Cilj. Zapaljenske bolesti creva (ZBC) koje uključuju ulcerozni kolitis (UK) i Kronovu bolest (KB) su hronične bolesti čiji je tok pod uticajem brojnih psihosocijalnih faktora. Cilj našeg istraživanja je bio ispitivanje crta ličnosti obolelih od ZBC. Metode. Ova opservaciona studija preseka je sprovedena u Univerzitetskom kliničkom bolničkom centru „Zvezdara“, Beograd, Srbija. U studiju je bilo uključeno 150 osoba obolelih od ZBC, oba pola, sa dijagnozama UK (50,7%) i KB (49,3%). Glavni kriterijumi za uključivanje su bili: starost od 18 do 65 godina i dijagnostikovani UK ili KB u fazi remisije. Za sve ispitanike su iz bolničke medicinske dokumentacije prikupljeni sociodemografski i podaci o bolesti. Procenjivanje crta ličnosti obavljeno je primenom upitnika za samoprocenu the Revised NEO Personality Inventory (NEO PI – R- Revised) i Upitnika za procenu dezintegracije (DELTA 10). Rezultati. Na nivou domena, značajne razlike između obolelih od ZBC i normativnog uzorka nađene su na Neuroticizmu (p < 0,01) i Dezintegraciji (p < 0,01). Na nivou faceta, u poređenju sa normativnim uzorkom, oboleli od ZBC su imali značajno više skorove na facetima Anksioznost (p < 0,01), Asertivnost (p < 0,01), Blaga narav (p < 0,01) i Dužnost (p < 0,01) i značajno niže skorove na facetima Toplina (p < 0,01), Potraga za uzbuđenjem (p < 0,01), Pozitivne emocije (p < 0,01), Akcija (p < 0,01), kao i na svim facetima Dezintegracije osim Depresije, Somatoformne disregulacije i Socijalne anhedonije (p < 0,01). Razlike između UK i KB nađene su samo na nivou faceta. Faceti koji najviše doprinose prediktivnoj snazi diskriminativne funkcije su Opšta egzekutivna disfunkcija, za kojom slede Toplina, Samodisciplina, Depresija i Manija. Zaključak. Oboleli od ZBC se po strukturi ličnosti razlikuju od opšte populacije na nivou domena i na nivou faceta. Razlike između UK i KB su nađene samo na nivou faceta. Rutinska provera crta ličnosti i rana detekcija onih ZBC bolesnika koji su u većem riziku za razvoj mentalnih poremećaja i lošeg psihosocijalnog funkcionisanja može omogućiti njihovu adekvatnu prevenciju i poboljšanje toka bolesti.