Procena pola metričkom analizom tomografskih trodimenzionalnih snimaka proksimalnog femura u populaciji Španije

Uvod/Cilj. Studije objavljene poslednjih godina pokazale su da linearna merenja na trodimenzionalnim tomografskim snimcima (3D-CT) lobanje, karlične ili grudne kosti pacijenata mogu poslužiti kao pouzdana alternativna metoda za procenu pola. Uprkos tome što je proksimalni okrajak butne kosti pokazao visok dimorfizam prilikom analize skeletnog materijala, još uvek nema dovoljno morfometrijskih studija 3D snimaka te anatomske regije koje bi potvrdile relevantnost prethodno dobijenih rezultata. Cilj rada bio je da se ispita pouzdanost i preciznost merenja proksimalnog femura pomoću in vivo načinjenih 3D-CT snimaka modela. Metode. Ukupno 146 tomografskih snimaka pacijenata (73 muškarca i 73 žene) odabrani su za 6 merenja uz primenu tradicionalnih osteometrijskih metoda. Posredstvom softvera Oziriks (verzija 4.1) urađena je 3D rekonstrukcija na slajsovima debljine 1 mm i 1,25 mm. Preciznost CT merenja u korelaciji je sa merenjima dobijenim u tradicionalnim morfometrijskim studijama kostiju femura modernih populacija. U poređenju sa dvodimenzionalnom, znatno viši procenat preciznosti u određivanju pola postignut je korišćenjem trodimenzionalne tehnike. Rezultati. Ustanovljeno je da su vertikalni prečnik vrata i vertikalni prečnik glave femura, analizirani pojedinačno, dali najbolje rezultate u utvrđivanju pola (90,4%–91,8%). U kombinaciji sa ostalim dimenzijama, njihova preciznost porasla je na 97,3%. Zaključak. Za objektivnu kvantifikaciju osteoloških podataka CT je prikladna tehnika. Klinički snimci i in vivo merenja pružaju validan izvor podataka pogodan za izradu pouzdanih standarda za procenu pola, čak i iz fragmentiranih ostataka. Metod koji se ovde predlaže može biti od izuzetne koristi u identifikaciji žrtava masovnih katastrofa kada maceracija ostataka i direktna osteometrijska merenja ne mogu biti opcija.