Rektalni sifilis

Uvod. Zahvatanje rektuma sifilisom je retko. Simptomi ove infekcije nisu specifični i u našoj sredini se često na njih ne misli. Zbog toga ona predstavlja dijagnostički i terapijski izazov. Prikazan je bolesnik sa kliničkim, laboratorijskim, endoskopskim i histološkim karakteristikama rektalnog sifilisa kod koga se inicijalno sumnjalo na inflamatornu bolest creva. Prikaz bolesnika. Bolesnik star 29 godina je hospitalizovan pod sumnjom na zapaljensku bolest creva, sa tegobama u vidu učestalih stolica sa primesama krvi, bolova u donjem delu trbuha i gubitka apetita. Fizikalnim pregledom zapažena je makulopapulozna ospa po koži. Ileokolonoskopijom je viđena fino granulisana sluznica rektuma bez vaskularne šare i na 3 cm od anokutane granice egzulcerisana submukozna lezija veličine 1,2 cm, sa dve manje lezije sličnog izgleda. Patohistološkim pregledom biopsija opisan je difuzni inflamatorni infiltrat, sa kriptitisom, metaplazijom Panetovih ćelija, sa prisustvom granuloma bez kazeozne nekroze, što je bilo visoko suspektno na Kronovu bolest. Treponema Pallidum Hemaglutination Assay (TPHA) test je bio pozitivan u titru 1 : 2 560 i Rapid Plasma Reagin (RPR) test pozitivan u titru 1 : 16. Nakon detaljno uzete anamneze o seksualnom ponašanju, utvrđeno je da je bolesnik imao nezaštićen analni seks sa drugim muškarcem i potvrđena je dijagnoza sekundarnog sifilisa. Nakon terapije benzatin penicilinom jednom nedeljno u trajanju od tri nedelje, bolesnik je bio bez tegoba, sa normalnim laboratorijskim nalazima, značajnim padom titra RPR testa a rektosigmoidoskopijom je viđena normalna sluznica. Zaključak. Uzimajući u obzir raznolike kliničke i endoskopske manifestacije sifilisa, neophodno je detaljno uzeti podatke o seksualnom ponašanju, što može biti presudno prilikom postavljanja dijagnoze.