Efekti fizikalne terapije kod bolesnika sa dijabetesnom neuropatijom

Uvod/Cilj. Neuropatija predstavlja najčešću komplikaciju kod bolesnika sa dijabetes melitusom (DM). Simetrična distalna senzomotorna polineuropatija (DSP) predstavlja najčešći tip dijabetesne neuropatije i zastupljena je kod 30% hospitalizovanih bolesnika sa dijabetesom. Cilj naše studije je bilo poređenje efekata primenjene fizikalne terapije (PT) i alfalipoične kiseline (ALA) na smanjenje bola i kvalitet života kod bolesnika sa DSP. Metode. U studiju je bilo uključeno 60 odraslih bolesnika sa DM tip II i DSP. Bolesnici su slučajnim izborom bili podeljeni u 2 grupe: Grupa A (n = 30) je bila tretirana PT, a grupa B (n = 30) primenom ALA. Tokom studije, koja je trajala šest meseci, sprovedena su tri dijagnostičko-terapijska ciklusa. Za procenu bola pre i posle svakog od tri ciklusa korišćena je vizuelno analogna skala (VAS). Takođe, evaluiran je kvalitet života pomoću Evropskog upitnika o kvalitetu života (EQ-5D-3L). Za poređenje rezultata među grupama korišćena je kombinovana analiza varijanse, a značajnost razlike prihvaćena je na nivou p < 0,05. Rezultati. Intenzitet bola bio je statistički značajno smanjen kod obe grupe ispitanika primenom PT i ALA (λ = 0,028; p < 0,001). Utvrđena je statistički značajna razlika između dve vrste primenjenih terapija (F = 4,78; p < 0,05): PT je dovela do značajnije redukcije bola od ALA. Došlo je do statistički značajnog poboljšanja kvaliteta života u domenu bol/diskomfor u grupi A (η = 0,54, p < 0,001) i grupi B (η = 0,57, p < 0.001),u domenu ankioznost/depresivnost (grupa A: η = 0,32, p = 0,008; grupa B: η = 0,22, p < 0.019) i domenu EQ-VAS (obe grupe, p < 0.05). Zaključak. Rezultati studije pokazuju da primena fizikalne terapije ima veći uticaj na smanjenje bola u poređenju sa primenom alfalipoične kiseline kod bolesnika sa DSP.