Glikozilirani hemoglobin A1c i albuminurija kod bolesnika sa tip 2 dijabetesom u Republici Srpskoj: studija preseka

Uvod/Cilj. Glikozilirani hemoglobin (HbA1c) je trenutno zlatni standard za praćenje glikoregulacije kod bolesnika sa dijabetesom. Cilj našeg istraživanja bio je da se ispita da li je postignut željeni cilj u pogledu kontrole glikemije kod bolesnika sa dijabetesom tip 2 u Republici Srpskoj u skladu sa međunarodnim smernicama i da li neregulisana glikemija utiče na pojavu perzistentne albuminurije i poremećaj lipidnog statusa kod osoba sa tip 2 dijabetesom. Metode. Analizirani uzorak su činili bolesnici sa tip 2 dijabetesom koji su bili uključeni u projekat pod nazivom “Procena kvaliteta glikoregulacije i prisustva vaskularnih komplikacija kod osoba sa šećernom bolešću u Republici Srpskoj”. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka u 2013/2014, sa učešćem 1037 bolesnika. Za merenje HbA1c je korišten imunoinhibicijski test, Roche Diagnostics. Ukupni holesterol, trigliceridi, LDL-C i HDL-C izmereni su reagensima Roche Diagnostics (Roche Diagnostics, Mannheim, Nemačka) kao i albumin i kreatinina u urinu. Rezultati. Srednja vrednost za HbA1c bila je 7,35 ± 1,61% (57 ± 18 mmol/moL). Od svih ispitanika samo 49,46% postiglo je ciljne vrednosti HbA1c (< 7% ili 53 mmol/moL), a 40,30% imalo je normoalbuminuriju, odnosno, odnos albumina i kreatinina (ACR) u urinu < 30 mg/g. Kada su bolesnici podeljeni prema HbA1c (HbA1c < 7%, broj bolesnika 519 i HbA1c > 7.0%, broj bolesnika 510) dobijena je značajna razlika u ACR vrednostima (39,00 vs 79,50; p < 0,001), ali nije pronađena značajna razlika između ove dve grupe bolesnika u odnosu na lipidni status. Zaključak. Kod osoba sa tip 2 dijabetesom, u Republici Srpskoj, u velikom procentu nisu postignute ciljne vrednosti glikemije. Naši rezultati ukazuju na neophodne dodatne mere kojima bi se postigli ciljevi međunarodnih i lokalnih smernica, a kojima bi se smanjile učestale komplikacije tip 2 dijabetesa.