Anatomska studija septokutanog sistema donjeg ekstremiteta fetusa: arteria tibialis posterior

Uvod/Cilj. Perforatori septokutanog sistema krvnih sudova potkolenice predstavljaju vaskularnu osnovu fasciokutanih režnjeva. Poseban značaj imaju pri dizajniranju distalno baziranih fasciokutanih režnjeva koji predstavljaju moćnu metodu u rekonstrukciji defekata distalne trećine potkolenice i stopala. Cilj rada bio je detaljno kvantitativno ispitivanje vaskularne anatomije zadnje tibijalne arterije i njenih septokutanih (fasciokutanih) perforatora. Metod. Istraživanje je sprovedeno na 20 fetusa oba pola gestacione starosti 20–28 nedelja. Primenom „Cluster” analize, obradjeni su podaci dobijeni u ovom istraživanju. Rezultati. Ukupan broj septokutanih perforatora iznosio je 212. Prosečan broj perforatnih krvnih sudova (arterijskih) bio je 5,32 (minimum 4, maksimum 7). Istraživanje je pokazalo da je verovatnoća nalaženja septokutanih perforatora bila veća na određenim nivoima (tzv. „sigurni nivoi nalaženja perforatora”). To su: druga, treća, peta i šesta desetina (mereno kao distanca od intermaleolarne linije do zatkolene brazde). Zaključak. Prisustvo perforatora septokutanog sistema krvnih sudova i pouzdanost njihove lokalizacije još u fetalnom periodu omogućava primenu ovih nalaza u rekonstrukciji potkolenice i stopala već kod dece. Ovo istraživanje takođe doprinosi dubljem razumevanju anatomije vaskularnog sistema potkolenice. Ono obezbeđuje osnovu razumevanja razvoja ovog sistema krvnih sudova i mogućnost poređenja rezultata dobijenih istraživanjima na fetusima sa rezultatima dobijenih kod odraslih.