Plućna tuberkuloza imunokompromitovanih bolesnika

Uvod/Cilj. Imunokompromitujuće bolesti su tokom poslednjih decenija dovele do porasta broja obolelih od tuberkuloze. Cilj rada je bio da se ispita uticaj imunokompromitujućih bolesti na tok tuberkuloze. Metode. Ispitivanjem su obuhvaćene dve grupe od po 40 bolesnika obolelih od tuberkuloze koji su lečeni u Institutu za plućne bolesti Vojvodine tokom 2010. i 2011. godine. Prva grupa nije imala imunokompromitujuće bolesti (kontrolna grupa), dok su u drugoj grupi bili bolesnici sa pridruženim imunokompromitujućim bolestima. Korišćeni su podaci iz istorija bolesti, podaci Centra za mikrobiologiju i Centra za radiologiju. Dve grupe su poređene prema sledećim karakteristikama: starost, pol, bakteriološki status, radiološki nalaz, prisustvo neželjenih efekata lekova, prisustvo rezistencije M. tuberculosis na lekove, trajanje terapijskog režima i dužina hospitalizacije. Rezultati. Grupa imunokompromitovanih bolesnika je bila starija od kontrolne grupe i sa većom zastupljenošću muškog pola. Grupa imunokompromitovanih je imala statistički značajno duže prosečno vreme potrebno za direktnu konverziju sputuma (p = 0,000) i konverziju kultura sputuma na M. tuberculosis (p = 0,010), značajno češće prisustvo kaverne (p = 0,030), prosečno duže trajanje terapijskog režima (p = 0,000) i prosečno veći broj bolničkih dana (p = 0,000) u odnosu na kontrolnu grupu. Najčešća lokalizacija promena kod imunokompromitovanih je bila u svim režnjevima oba plućna krila (32,5%) dok su u kontrolnoj grupi promene bile najčešće lokalizovane u gornjim plućnim režnjevima (62,5%). Nije bilo statistički značajne razlike u nalazu mikobakterija u sputumu direktnom mikroskopijom, prisustvu neželjenih efekata lekova i prisustvu rezistencije na lekove između dve grupe bolesnika. Zaključak. Imunokompromitujuće bolesti menjaju tok tuberkuloze, prvenstveno utičući na bakteriološki status, radiološku prezentaciju, dužinu terapijskog režima i dužinu hospitalizacije.