Уређивачка политика


Уређивачка политика
 
Војносанитетски преглед (скрећени назив Војносанит. Прегл.) је званични стручни часопис лекара, стоматолога и фармацеута Војске Србије у коме се објављују радови из свих области медицине, стоматологије и фармације. Издавач часописа је Универзитет одбране Министарства одбране Републике Србије.
 
Први број Војносанитетског прегледа изашао је септембра месеца 1944. године. Часопис је наставио традицију Војно-санитетског  гласника, који је излазио  од 1930. до 1941. године.
 
Часопис Војносанитетски преглед објављује претходно необјављене радове.  У чaсoпису сe oбjaвљуjу oригинaлни научни и стручни чланци, крaткa сaoпштeњa, oпшти прeглeди, мeтa-aнaлизe, aктуeлнe тeмe, прикaзи бoлeсникa, кoмeнтaри, лични стaвoви, прикaзи стручних књигa и скупoвa, писмa урeднику, кao и рaдoви из истoриje мeдицинe (са посебним нагласком на војну и ратну медицину). Часопис Војносанитетски преглед је доступан у режиму отвореног приступа.
Радови морају бити написани на енглеском језику, са резимеима на  српском и енглеском језику.
 
Часопис излази сваки месец ( дванаест бројева у години ).
 
У часопису Војносанитетски преглед објављују се радови из следећих области: медицине, стоматологије и фармације.
 
Часопис се индексира у Index Medicus (MEDLINE), Excerpta Medica (EMBASE), Chemical Abstracts, Biological Abstracts, International Pharmaceutical Abstracts, EBSCO, Web of Science [Science Citation Index Expanded (SCIe)], Journal Citation Reports/Science Edition, doiSerbia.
 
ОБАВЕЗЕ УРЕДНИКА И ИЗДАВАЧКОГ САВЕТА
Главни и одговорни уредник часописа Војносанитетски преглед, уз консултације са члановима Уређивачког одбора, доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке главни и одговорни уредник руководи се уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.
 
Главни и одговорни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима.
 
Главни и одговорни уредник и чланови Уређивачког одбора не смеју имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима који се разматрају. Уредник је дужан да благовремено пријави постојање сукоба интереса.
 
Главни и одговорни уредник и чланови Уређивачког одбора су дужни да суд о рукопису доносе на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.
 
Уредник/ци и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Уредници и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
 
Издавачки савет је саветодавно тело које активно доприноси развоју часописа. Задаци и дужности чланова Издавачког савета су: подршка развоју часописа, промоција часописа, подстицање стучњака у области медицине, стоматологије и фармације да се укључе у рад часописа као аутори и/или рецензенти, писање уводника, рецензија и коментара о радовима.
 
ОБАВЕЗЕ АУТОРА
Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.
 
Аутори такође гарантују да након објављивања у часопису Војносанитетски преглед, рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности Издавача.
 
У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у Захвалности на крају рада, а испред списка литературе. Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити прештампан у Војносанитетском прегледу.
 
Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад (the Declaration of Helsinki, the Basel Declaration, Good Laboratory Practivce, Good Clinical Practice, ICMJE guidelines). Аутори гарантију и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
 
Садржај рада
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда.
Прикази и стручни чланци морају бити прецизни и објективни.
Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.
Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
 
Ауторство
Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.
 
Навођење извора
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.
 
Плагијаризам
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљње као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
 
Плагијат обухвата следеће:
  • дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
  • копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат.  Свaки примљeни рукoпис прoвeрaвa сe пoмoћу систeмa CrossCheck (softver iThenticate) нa eвeнтуaлни (aутo)плaгиjaризaм. 
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени, а ауторима ће бити трајно или привремено забрањено да објављује у часопису.
Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова, а ауторима ће бити трајно или привремено забрањено да објављује у часопису.
 
Сукоб интереса
Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.
 
Грешке у објављеним радовима
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте главног и одговорног уредника и редакцију часописа и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.
Предавањем рукописа редакцији Војносанитетског прегледа аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.
 
ОБАВЕЗЕ РЕЦЕНЗЕНАТА
Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.
Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.
Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.
Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника.
Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Рецензенти у Војносанитетском прегледу у 2022. и 2023. години
 
ПОСТУПАК РЕЦЕНЗИЈЕ
Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа. Рецензија у часопису је анонимна.
Сваки рад рецензирају два рецензента. Уколико  исходи спроведених  рецензија нису подударни  захтева се и трећа рецензија и складу са њеним исходом рад се додатно коригује ако за то постоји потреба и прихвата или ако има две негативне рецензије рад се одбија. Рецензије су бесплатне и морају бити завршене у року од три недеље.
Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са са било којим од аутора поднесеног рада.
Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената.
Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.
Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.
 
РАЗРЕШАВАЊЕ СПОРНИХ СИТУАЦИЈА
Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.
Провера изнесених навода и доказа
  • Главни и одговорни уредник ће у договору са члановима Уређивачког одбора и  редакцијом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
  • Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
  • Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
  • Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.
Мањи прекршај
Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуницкацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:
  • обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
  • писмо упозорења аутору/рецензенту који је учнио мањи прекршај.
Грубо кршење етичких стандарда
Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са члановима Уређивачког одбора и редакцијом и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):
  • објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
  • слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
  • повлачење објављеног рада у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова;
  • ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
  • упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.
Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа редакција се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.
 
ПОВЛАЧЕЊЕ ВЕЋ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА
У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етиких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке.
Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Војносанитетски преглед: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).
 
ОТВОРЕНИ ПРИСТУП
Часопис Војносанитетски преглед  је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са сајта часописа https://www.vsp.mod.gov.rs уз примену лиценце  Creative Commons Ауторство-Делити од истим условима (http://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0),
Рукописи пристигли у Редакцију часописа подлежу интерној и екстерној рецензији. Сви аутори дужни су да плате “Article Processing Charge” за покриће трошкова језичке, стручне и техничке обраде рукописа, као и његовог објављивања. Домаћи аутори плаћају износ од 5 000 динара, а  инострани 150 eurа. Додатна плаћања нису предвиђена чак и у случају да аутор који је већ претходно платио тражени износ, има више прихваћених радова за објављивање у години у којој је извршио уплату. Сви аутори који су платили “Article Processing Charge” могу, уколико желе, добијати штампану верзију часописа током године у којој је иѕвршена уплата.
Напомињемо да плаћање овог износа не гарантује прихватање рукописа за објављивање и не утиче на исход рецензије.
Часопис прихвата донације од спонзора што му омогућава да умањи износ или да у потпуности ослободи плаћања “Article Processing Charge” оне ауторе који нису у могућности да исти плате (потребно је доставити образложени захтев за то).
Од обавезе плаћања покрића трошкова за урединичку и штампарску обраду чланка ослобођени су рецензенти, члабнови Уређивачког одбора и Издавачког савета часописа, студенти и млади истраживачи, као и претплатници часописа.
 
САМОАРХИВИРАЊЕ
Војносанитетски преглед омогућава ауторима да финалну, објављену верзију у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, као што су PubMed Central, Europe PMC или arXiv или да га објаве на личним веб страницама (укључујући и профиле на друштвеним мрежема за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, у било које време након објављивања у часопису, а у складу са одредбама Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима (http://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/). При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинцаија), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.
 
АУТОРСКА ПРАВА
Када је рукопис прихваћен за објављивање, аутори преносе ауторска права на издавача. У случају да рукопис не буде прихваћен за штампу у часопису, аутори задржавају сва права.
На издавача се преносе следећа права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа:
  • право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и штампање на захтев;
  • право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа;
  • право да рукопис преведе на друге језике;
  • право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање, и право да дистрибуира ове копије;
  • право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује и дистрибуира рукопис са тих преносника података;
  • право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;
  • право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима (укључујући и читаче електонских књига), и у штампаној форми за кориснике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа.
ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ
Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.